ДРЕВНО ПИВО НИЈЕ БИЛО НИ НАЛИК ДАНАШЊЕМ, КАЖУ НАУЧНИЦИ Пио се „течни лебац”, који није био ни пенаст ни газиран
Пиво је данас једно од најпопуларнијих пића на свету, али није увек било пенасто, хладно и газирано као данас.
Његови почеци сежу хиљадама година уназад, али се и даље не зна тачно када и где су људи први пут почели да га производе.
„Не знамо сасвим прецизно како је откривено пиво”, каже Тејт Полет, историчар са Универзитета Северне Каролине. Разлог лежи у томе што је ферментација откривена пре више миленијума, па нам је доступно само ограничено археолошко сведочанство.
Научници помоћу хемијске анализе остатака на древним посудама могу да открију трагове ферментације житарица. Овакви докази пронађени су на више места широм света, а потичу чак из неолита (10.000–4.000 година пре нове ере), када су људи почели да се баве пољопривредом.
Како је пиво некад изгледало?
Сигурно је да древно пиво није било ни налик оном данашњем. Било је кисело, густо, нефилтрирано, често се пило кроз сламке са филтерима и брзо се кварило. Није било газирано, а алкохолни садржај је вероватно био низак. У суштини, највише је подсећало на бозу, коју смо некада могли да купимо код сладолеџије.
Истраживач Кирк Фре-нч са Пен стејта истиче да се пиво какво данас познајемо појављује тек у 16. веку у Чешкој и Немачкој. Тада је развијена техника хладне ферментације (lagering), која је створила чисто, пенасто и пријатно охлађено пиво. Како су се Немци селили, овај начин справљања пива проширио се широм света — зато скоро свуда можете да пронађете класични лагер.
Турци и Кинези боре се за примат
Најпоузданији археолошки налази за сада долазе из Кине, са локалитета Ћаотоу, старог око 9.000 година, где су нађени остаци биљака, квасца и плесни на посудама, у близини људских скелета. Посуде су, највероватније, садржале ферментисани напитак од пиринча, кромпирастих биљака и гљива. И на другом кинеском налазишту - Ђаху, нађени су бронзани сасуди са остацима пиринча, меда и воћа – све што подсећа на праисторијско пиво.
Постоје и старија места где је могуће да је пиво прављено, као што је 11.000 година старо светилиште Гобекли Тепе у данашњој Турској. Тамо су пронађени остаци крупно млевених житарица, што би могло указивати на припрему пива, али докази нису довољно чврсти.
Неки археолози тврде да трагови ферментације потичу чак из пећине код Хаифе у Израелу, старе 13.000 година. Ипак, остаје питање да ли се радило о припреми хране или пића.
Данас се пиво производи индустријски прецизним процесима, који обухватају ферментацију воде, жита (најчешће јечма), хмеља и квасца. Пиво се прави у пиварским котловима, а затим филтрира, газира и флашира у строго контролисаним условима. Наравно, све су популарнија и такозвана „домаћа” или крафт пива, које праве мале радионице, па чак и добри домаћини у гаражи.
Годишње се у свету произведе око 1,9 милијарди хектолитара пива, а највећи произвођачи су Кина, САД и Бразил. Потрошња пива глобално премашује 180 милијарди литара годишње, а највише се пива по глави становника попије у Чешкој, Немачкој и Аустрији.
Најпопуларнија врста пива у свету је пиво од јечменог слада, посебно лагер, који се одликује благим укусом и нижим садржајем алкохола. Иако постоје и пшенична, кукурузна, пиринчана и ражана пива, јечам остаје основна сировина за већину светске производње.