SPC I VERNICI SLAVE SVETOG ISIDORA I kada mu oduzeše jezik – on je i dalje govorio
Pravoslavna crkva 27. maja proslavlja Svetog mučenika Isidora, čoveka čija je vera bila jača od straha, a ispovedanje Hrista postalo njegov put ka večnom životu.
Rođen na ostrvu Hios, Isidor je silom odveden u vojsku za vreme cara Dekija, u periodu kada su hrišćani širom Rimskog carstva trpeli teške progone.
Iako vojnik, Isidor nije odustajao od svoje vere u Isusa Hrista, već je i u vojsci živeo povučeno, u molitvi, postu i dobrim delima. Kada je razotkriven kao hrišćanin, pozvan je pred vojvodu koji mu je dao izbor: da se odrekne Hrista ili da podnese kaznu.
Odgovor svetitelja ostao je zapamćen:
„Ako mi i ubiješ telo, nad dušom mojom nemaš vlasti. Ja imam jedinog istinitog Boga – Isusa Hrista – koji i sada u meni živi i posle smrti će biti sa mnom.“
Bez jezika, ali ne bez glasa
Isidora su najpre bičevali volovskim žilama, a zatim mu je odsečen jezik. Međutim, čudo se dogodilo – i bez jezika, nastavio je da govori i da slavi Hrista, što je sablaznilo i njegove mučitelje.
Kao što je Isidor silno ispovedao Hrista, tako ga je i Bog ispovedio pred ljudima: vojvoda koji je naređivao mučenje – zanemeo je iznenada. Nemo, nije mogao da izusti ni reč, već je rukom dao znak da se Isidor pogubi.
Svetitelj je sa radošću dočekao presudu, slavio Boga do poslednjeg daha, i posečen je mačem 251. godine.
Vernost do kraja
Njegov saborac i prijatelj Amonije tajno je uzeo telo i sahranio ga, ali zbog toga i sam biva uhvaćen i mučenički postrada.
Sveti Isidor ostao je primer nepokolebljive vere, snage duha i vere koja ne ćuti – čak ni kada joj se jezik oduzme.
Zbog sećanja na muke svetog Isidora, ovaj dan treba provesti u tišini i molitvi.