СПЦ И ВЕРНИЦИ СЛАВЕ СВЕТОГ ИСИДОРА И када му одузеше језик – он је и даље говорио
Православна црква 27. маја прославља Светог мученика Исидора, човека чија је вера била јача од страха, а исповедање Христа постало његов пут ка вечном животу.
Рођен на острву Хиос, Исидор је силом одведен у војску за време цара Декија, у периоду када су хришћани широм Римског царства трпели тешке прогоне.
Иако војник, Исидор није одустајао од своје вере у Исуса Христа, већ је и у војсци живео повучено, у молитви, посту и добрим делима. Када је разоткривен као хришћанин, позван је пред војводу који му је дао избор: да се одрекне Христа или да поднесе казну.
Одговор светитеља остао је запамћен:
„Ако ми и убијеш тело, над душом мојом немаш власти. Ја имам јединог истинитог Бога – Исуса Христа – који и сада у мени живи и после смрти ће бити са мном.“
Без језика, али не без гласа
Исидора су најпре бичевали воловским жилама, а затим му је одсечен језик. Међутим, чудо се догодило – и без језика, наставио је да говори и да слави Христа, што је саблазнило и његове мучитеље.
Као што је Исидор силно исповедао Христа, тако га је и Бог исповедио пред људима: војвода који је наређивао мучење – занемео је изненада. Немо, није могао да изусти ни реч, већ је руком дао знак да се Исидор погуби.
Светитељ је са радошћу дочекао пресуду, славио Бога до последњег даха, и посечен је мачем 251. године.
Верност до краја
Његов саборац и пријатељ Амоније тајно је узео тело и сахранио га, али због тога и сам бива ухваћен и мученички пострада.
Свети Исидор остао је пример непоколебљиве вере, снаге духа и вере која не ћути – чак ни када јој се језик одузме.
Због сећања на муке светог Исидора, овај дан треба провести у тишини и молитви.