ZEMLJA ULAZI U MINI LEDENO DOBA Hlađenje naše planete počinje pre 2030. POVRATAK ZIME KAKVU SMO ZABORAVILI

Ivan Ristić, meteorolog, podelio je objavu sa društvenih mreža u kojoj se vidi da „masa leda na Grenlandu tako brzo raste da se čini da idemo prema ledenom dobu“, a za „Blic“ potvrđuje da je to i prema njegovoj teoriji „tajna veza između klime, vulkana i zemljotresa“– tačna!

Objašnjava da to možemo da zaključimo i na osnovu vremenskih prilika koje su obeležile ovogodišnju zimu i proleće, i sada u maju. Podseća da je još u septembru prošle godine skrenuo pažnju da Balkan više nije užarena tačka, da možda nije bila preterano hladna zima i nije bilo puno snega, ali je ipak ipak bilo hladnije i sa više snežnih padavina nego prethodnih godina. 

- U prilog tome da je moguće da smo na početku mini ledenog doba govori i to što je na Islandu tokom maja bilo toplije nego u Srbiji, a to se nije dogodilo još od 60. godina prošlog veka, jer kada je kod nas bilo prevruće, tamo je bilo uvek hladno. Jedini region gde temperatura pada u zadnjih 40-50 godina je Island. Sada se sve to menja zbog promene cirkulacije na planeti za šta su ključan faktor Pacifik i Indijski okean. Dakle, nije Island više najhladniji, već postaje sve topliji, i količina leda na Arktiku je ove godine dosta veća nego što je bila prethodnih godina – kaže Ristić. 

Šta se dešava sa zemljotresima i vulkanima, i kada počinje hlađenje

Prema njegovim rečima, deluje da prolazimo kroz maksimum i kada su u pitanju zemljotresi i vulkani i da će trend porasta ovih pojava početi polako da se zaustavlja. Geotermalna energija će polako da stane od dole i krenuće hlađenje.

- Očekujem da taj proces krene oko 2030. godine, ali očigledno da se nešto dešava već i pre. Naime, rekordna je visina snega na Grenlandu, ali će početi da se topi i smanjuje. Videćemo za koliko će pasti. I dešavanja na Islandu su čudna, beleži se pad temperature na planeti dok na drugim mestima imamo veliki porast pogotovo na Balkanu, jer je tu porast temperature duplo viši u odnosu na prosečan porast temperature na planeti. Zato mi najviše i osećamo promene temperature, kao da smo izgubili hladnija godišnja doba. Smanjila nam se zima – objašnjava Ristić.

Zime hladnije, leta ostaju topla

Prema njegovoj teoriji, kada posle 2030. godine polako počne hlađenje, imaćemo češće hladne zime sa više snega, a zanimljivo je da će nam leta i dalje biti topla. Meteorolog ne isključuje mogućnost da već od 2025-2026. godine poneka zima isto bude hladna.

- Pred nama je vrelo leto, a i kod mini ledenih doba su i leta topla. To ne utiče na topliji period, već se odnosi na zimski period kada je Sunce najmanje iznad horizonta. Najviše se promene odnose na zimu. Kada se dogodi da u Beogradu bude na aerodromu -21 stepen to znači da ćemo biti vrlo blizu povratku hladne zime. Inače je minimalno za Beograd -25 stepeni. Umesto roda stići će pingvini – kaže Ivan Ristić. 

Uragani, tropske oluje i pustinje

Da nam se približava mini ledeno doba ukazao je i ranije i kako je izjavio prošle godine za "Blic“ „nešto neobično se desilo i sa uraganima, jer su u vreme vrhunca sezone mirovali, a neobično je što je i Atlanski okean mirovao“. 

Rekao je da „od tropske oluje Ernesto, koja se sredinom avgusta formirala u Atlantiku, nije bilo uragana na vidiku, što se nije dogodilo u poslednjih 56 godina i da su naučnici zbunjeni tim više što su sve prognoze govorile o olujnoj sezoni u kojoj će se nizati jake tropske oluje“. 

Velike promene zahvatile su i pustinje, bilo je tada poplava u Maroku i Alžiru, u inače sušnim i planinskim pustinjskim predelima.

- Ekstremno visoke temperature 2023. i 2024. su posledica fenomena El Ninjo, ali meteorolozi širom sveta poručuju da se El Ninju bliži kraj i da će umesto njega, posle kraće neutralne faze, nastupiti La Ninja, a to znači da, što su temperature okeana hladnije, ovaj fenomen će da jača. 

Prete nam nimalo naivne zime Na pitanje šta to znači za Srbiju, meteorolog Ivan Ristić kaže da više nećemo biti topla tačka Balkana.

- Zimsko godišnje doba bi trebalo da bude hladnije. Neće biti naivno ako nam se vrate prave zime. Kao što nam leta zbog toplotnih talasa otežavaju svakodnevicu, isto može da se desi i sa zimom, ali to je onda druga krajnost – zaključuje.

(blic.rs)