ЗЕМЉА УЛАЗИ У МИНИ ЛЕДЕНО ДОБА Хлађење наше планете почиње пре 2030. ПОВРАТАК ЗИМЕ КАКВУ СМО ЗАБОРАВИЛИ
Док је планета и даље у тренду глобалног загревања, због емисије гасова са ефектом стаклене баште и утицаја људи, временске прилике у појединим деловима света указују да смо практично на почетку "мини леденог доба", односно, да ће зиме у Европи ипак бити хладније и са више снега!
Иван Ристић, метеоролог, поделио је објаву са друштвених мрежа у којој се види да „маса леда на Гренланду тако брзо расте да се чини да идемо према леденом добу“, а за „Блиц“ потврђује да је то и према његовој теорији „тајна веза између климе, вулкана и земљотреса“– тачна!
Објашњава да то можемо да закључимо и на основу временских прилика које су обележиле овогодишњу зиму и пролеће, и сада у мају. Подсећа да је још у септембру прошле године скренуо пажњу да Балкан више није ужарена тачка, да можда није била претерано хладна зима и није било пуно снега, али је ипак ипак било хладније и са више снежних падавина него претходних година.
- У прилог томе да је могуће да смо на почетку мини леденог доба говори и то што је на Исланду током маја било топлије него у Србији, а то се није догодило још од 60. година прошлог века, јер када је код нас било превруће, тамо је било увек хладно. Једини регион где температура пада у задњих 40-50 година је Исланд. Сада се све то мења због промене циркулације на планети за шта су кључан фактор Пацифик и Индијски океан. Дакле, није Исланд више најхладнији, већ постаје све топлији, и количина леда на Арктику је ове године доста већа него што је била претходних година – каже Ристић.
Шта се дешава са земљотресима и вулканима, и када почиње хлађење
Према његовим речима, делује да пролазимо кроз максимум и када су у питању земљотреси и вулкани и да ће тренд пораста ових појава почети полако да се зауставља. Геотермална енергија ће полако да стане од доле и кренуће хлађење.
- Очекујем да тај процес крене око 2030. године, али очигледно да се нешто дешава већ и пре. Наиме, рекордна је висина снега на Гренланду, али ће почети да се топи и смањује. Видећемо за колико ће пасти. И дешавања на Исланду су чудна, бележи се пад температуре на планети док на другим местима имамо велики пораст поготово на Балкану, јер је ту пораст температуре дупло виши у односу на просечан пораст температуре на планети. Зато ми највише и осећамо промене температуре, као да смо изгубили хладнија годишња доба. Смањила нам се зима – објашњава Ристић.
Зиме хладније, лета остају топла
Према његовој теорији, када после 2030. године полако почне хлађење, имаћемо чешће хладне зиме са више снега, а занимљиво је да ће нам лета и даље бити топла. Метеоролог не искључује могућност да већ од 2025-2026. године понека зима исто буде хладна.
- Пред нама је врело лето, а и код мини ледених доба су и лета топла. То не утиче на топлији период, већ се односи на зимски период када је Сунце најмање изнад хоризонта. Највише се промене односе на зиму. Када се догоди да у Београду буде на аеродрому -21 степен то значи да ћемо бити врло близу повратку хладне зиме. Иначе је минимално за Београд -25 степени. Уместо рода стићи ће пингвини – каже Иван Ристић.
Урагани, тропске олује и пустиње
Да нам се приближава мини ледено доба указао је и раније и како је изјавио прошле године за "Блиц“ „нешто необично се десило и са ураганима, јер су у време врхунца сезоне мировали, а необично је што је и Атлански океан мировао“.
Рекао је да „од тропске олује Ернесто, која се средином августа формирала у Атлантику, није било урагана на видику, што се није догодило у последњих 56 година и да су научници збуњени тим више што су све прогнозе говориле о олујној сезони у којој ће се низати јаке тропске олује“.
Велике промене захватиле су и пустиње, било је тада поплава у Мароку и Алжиру, у иначе сушним и планинским пустињским пределима.
- Екстремно високе температуре 2023. и 2024. су последица феномена Ел Нињо, али метеоролози широм света поручују да се Ел Нињу ближи крај и да ће уместо њега, после краће неутралне фазе, наступити Ла Ниња, а то значи да, што су температуре океана хладније, овај феномен ће да јача.
Прете нам нимало наивне зиме На питање шта то значи за Србију, метеоролог Иван Ристић каже да више нећемо бити топла тачка Балкана.
- Зимско годишње доба би требало да буде хладније. Неће бити наивно ако нам се врате праве зиме. Као што нам лета због топлотних таласа отежавају свакодневицу, исто може да се деси и са зимом, али то је онда друга крајност – закључује.
(blic.rs)