KADA TELO REAGUJE NA STRES KROZ ŽELUDAC Sve što treba da znate

Jedna od najčešćih fizičkih manifestacija stresa javlja se u predelu stomaka, konkretno u vidu bola u želucu. Iako naizgled bezazlen, ovaj simptom može ukazivati na dublje poremećaje kako u varenju, tako i u psihofizičkom balansu.

Naša creva i mozak su povezani složenim sistemom poznatim kao "osovina mozak-creva". Kada se nalazimo pod stresom, telo automatski prelazi u stanje tzv. "bori se ili beži", što izaziva brojne promene u telesnim funkcijama od ubrzanog pulsa, preko povišenog krvnog pritiska, pa sve do poremećaja u varenju.

Kod osoba sklonih anksioznosti ili emotivnoj preosetljivosti, želudac postaje posebno reaktivan organ. Vremenom, stres može dovesti do poremećaja koji remete svakodnevno funkcionisanje.

Stres ne ostaje samo na nivou emocija on pokreće čitav niz fizioloških reakcija koje direktno utiču na rad želuca i creva.

Pojačano lučenje kiseline: Pod uticajem hormona stresa, dolazi do povećane proizvodnje želudačne kiseline, što iritira sluzokožu i može izazvati gastritis ili gorušicu.

Smanjen dotok krvi u stomaku: Krv se u stresnim situacijama usmerava ka vitalnim organima i mišićima, ostavljajući želudac u stanju hipoperfuzije, što usporava varenje.

Narušena crevna flora: Hronični stres menja ravnotežu korisnih bakterija u crevima, dovodeći do disbioze, nadimanja i simptoma sličnih sindromu iritabilnog creva.

Somatizacija: Mnogi ljudi nesvesno "premeštaju" psihički pritisak u telo, što se može manifestovati kroz bolove u stomaku.

Niži prag bola: Pod stresom se tolerancija na fizički bol smanjuje, pa se i najmanja nelagodnost u želucu može doživeti kao ozbiljna.

Promene u navikama u ishrani: Stres utiče na apetit i ponašanje obroci se preskaču, jede se previše ili prebrzo, što dodatno opterećuje digestivni sistem.

Koji simptomi ukazuju da je bol u želucu uzrokovan stresom?

Prepoznati stres kao uzrok digestivnih tegoba može biti izazovno, jer simptomi često imitiraju druga gastrointestinalna stanja. Ipak, neki znaci su tipični:

Bol u epigastričnom predelu: Najčešće se javlja pritisak ili probadanje ispod grudne kosti, često nakon jela ili tokom intenzivnog emocionalnog stresa.

Gorušica i refluks: Stres može oslabiti funkciju mišića koji sprečava vraćanje kiseline u jednjak, što izaziva osećaj pečenja i nelagodnosti.

Mučnina i povraćanje: U stresnim situacijama, naročito ujutru ili pred važan događaj, mučnina može biti izražena, a ponekad se javlja i povraćanje.

Nadimanje i gasovi: Disbalans mikroflore i napetost u stomaku mogu izazvati osećaj naduvenosti i pojačano stvaranje gasova.

Osećaj težine: Hrana se "zadržava" u stomaku, čak i nakon manjih obroka, što može uzrokovati sitost i gubitak apetita.

Kako ublažiti bolove u želucu izazvane stresom?

Kombinacija promena u načinu života, psiholoških tehnika i, po potrebi, lekova može doneti značajno olakšanje.

Tehnike relaksacije: Duboko disanje, meditacija, joga i vođena vizualizacija pomažu u smanjenju stresa.

Balansirana ishrana: Redovni, lako svarljivi obroci bez viška začina, masti i kofeina osnova su oporavka.

Biljni čajevi: Nana, kamilica, komorač i đumbir imaju umirujuće dejstvo na želudac.

Lekovi: Inhibitori protonske pumpe, antacidi i drugi preparati mogu ublažiti simptome, ali se koriste isključivo po preporuci lekara.

Kako sprečiti da se bolovi ponovo jave?

Prevencija je najvažnija u borbi protiv stomačnih tegoba povezanih sa stresom.

Fizička aktivnost: Umereno vežbanje pomaže regulaciji stresa i poboljšava rad digestivnog sistema.

Upravljanje stresom: Psihoterapija, vođenje dnevnika osećanja, kao i povremeni digitalni detoks mogu značajno doprineti emocionalnoj stabilnosti.

Zdrava ishrana i san: Fermentisane namirnice, redovni obroci i dovoljno sna ključ su za očuvanje zdravlja želuca i creva.

Nisu svi stomačni bolovi bezopasni. Određeni simptomi zahtevaju hitnu medicinsku procenu:

Stalan, jak bol: Ako bol traje duže vreme i ne reaguje na promene u ishrani ili odmor, potrebno je konsultovati lekara.

Krv u stolici ili povraćanju: Može ukazivati na unutrašnje krvarenje i zahteva hitnu dijagnostiku.

Naglo mršavljenje: Gubitak težine bez jasnog razloga, uz gubitak apetita ili umor, mora biti dalje ispitan.

Otežano gutanje: Učestali problemi sa gutanjem ili osećaj knedle u grlu mogu ukazivati na ozbiljnije poremećaje jednjaka.