КАДА ТЕЛО РЕАГУЈЕ НА СТРЕС КРОЗ ЖЕЛУДАЦ Све што треба да знате

Једна од најчешћих физичких манифестација стреса јавља се у пределу стомака, конкретно у виду бола у желуцу. Иако наизглед безазлен, овај симптом може указивати на дубље поремећаје како у варењу, тако и у психофизичком балансу.

Наша црева и мозак су повезани сложеним системом познатим као "осовина мозак-црева". Када се налазимо под стресом, тело аутоматски прелази у стање тзв. "бори се или бежи", што изазива бројне промене у телесним функцијама од убрзаног пулса, преко повишеног крвног притиска, па све до поремећаја у варењу.

Код особа склоних анксиозности или емотивној преосетљивости, желудац постаје посебно реактиван орган. Временом, стрес може довести до поремећаја који ремете свакодневно функционисање.

Стрес не остаје само на нивоу емоција он покреће читав низ физиолошких реакција које директно утичу на рад желуца и црева.

Појачано лучење киселине: Под утицајем хормона стреса, долази до повећане производње желудачне киселине, што иритира слузокожу и може изазвати гастритис или горушицу.

Смањен доток крви у стомаку: Крв се у стресним ситуацијама усмерава ка виталним органима и мишићима, остављајући желудац у стању хипоперфузије, што успорава варење.

Нарушена цревна флора: Хронични стрес мења равнотежу корисних бактерија у цревима, доводећи до дисбиозе, надимања и симптома сличних синдрому иритабилног црева.

Соматизација: Многи људи несвесно "премештају" психички притисак у тело, што се може манифестовати кроз болове у стомаку.

Нижи праг бола: Под стресом се толеранција на физички бол смањује, па се и најмања нелагодност у желуцу може доживети као озбиљна.

Промене у навикама у исхрани: Стрес утиче на апетит и понашање оброци се прескачу, једе се превише или пребрзо, што додатно оптерећује дигестивни систем.

Који симптоми указују да је бол у желуцу узрокован стресом?

Препознати стрес као узрок дигестивних тегоба може бити изазовно, јер симптоми често имитирају друга гастроинтестинална стања. Ипак, неки знаци су типични:

Бол у епигастричном пределу: Најчешће се јавља притисак или пробадање испод грудне кости, често након јела или током интензивног емоционалног стреса.

Горушица и рефлукс: Стрес може ослабити функцију мишића који спречава враћање киселине у једњак, што изазива осећај печења и нелагодности.

Мучнина и повраћање: У стресним ситуацијама, нарочито ујутру или пред важан догађај, мучнина може бити изражена, а понекад се јавља и повраћање.

Надимање и гасови: Дисбаланс микрофлоре и напетост у стомаку могу изазвати осећај надувености и појачано стварање гасова.

Осећај тежине: Храна се "задржава" у стомаку, чак и након мањих оброка, што може узроковати ситост и губитак апетита.

Како ублажити болове у желуцу изазване стресом?

Комбинација промена у начину живота, психолошких техника и, по потреби, лекова може донети значајно олакшање.

Технике релаксације: Дубоко дисање, медитација, јога и вођена визуализација помажу у смањењу стреса.

Балансирана исхрана: Редовни, лако сварљиви оброци без вишка зачина, масти и кофеина основа су опоравка.

Биљни чајеви: Нана, камилица, коморач и ђумбир имају умирујуће дејство на желудац.

Лекови: Инхибитори протонске пумпе, антациди и други препарати могу ублажити симптоме, али се користе искључиво по препоруци лекара.

Како спречити да се болови поново јаве?

Превенција је најважнија у борби против стомачних тегоба повезаних са стресом.

Физичка активност: Умерено вежбање помаже регулацији стреса и побољшава рад дигестивног система.

Управљање стресом: Психотерапија, вођење дневника осећања, као и повремени дигитални детокс могу значајно допринети емоционалној стабилности.

Здрава исхрана и сан: Ферментисане намирнице, редовни оброци и довољно сна кључ су за очување здравља желуца и црева.

Нису сви стомачни болови безопасни. Одређени симптоми захтевају хитну медицинску процену:

Сталан, јак бол: Ако бол траје дуже време и не реагује на промене у исхрани или одмор, потребно је консултовати лекара.

Крв у столици или повраћању: Може указивати на унутрашње крварење и захтева хитну дијагностику.

Нагло мршављење: Губитак тежине без јасног разлога, уз губитак апетита или умор, мора бити даље испитан.

Отежано гутање: Учестали проблеми са гутањем или осећај кнедле у грлу могу указивати на озбиљније поремећаје једњака.