ZBOG OVOGA NEKI GOLMANI I JESU VELIKI, DRUGI NISU: Najveće zasluge idu čuvaru mreže „orlova” Đorđu Petroviću
Goran Čumić je trener zadužen za rad sa golmanima u stručnom štabu selektora fudbalske reprezentacije Srbije Dragana Stojkovića.
I sada posle meča u Tirani gde su „orlovi“ odigrali 0:0 sa Albanijom u kvalifikacijama za SP 2026, bio je s osmehom na licu, jer kada je bilo najvažnije i najteže u junaka utakmice izrastao je Đorđe Petrović odbranivši penal pred sam kraj prvog dela igre.
– Teško gostovanje, pre svega zbog tog nekog naboja uvek prisutnog kada se igra sa Albanijom. I nekako nezgodan momenat da startuješ u Tirani, junski prozor – ističe Goran Čumić. – Odigrali smo dobru utakmicu, Đorđe je iskočio u trenutku kada je bilo veoma važno, obavio fantastičan posao. Postao je junak utakmice, ali bilo je naravno mnogo igrača koji su dali sve od sebe. Igrao je ceo tim dobro, ne samo Đorđe.
Za golmane se obično kaže, kako uhvate prvu loptu, takav će im kasnije biti učinak. Đorđe prvu loptu nije uhvatio, nego je boksovao, bila je to dobra intervencija, nastavio je u istom ritmu.
– To je stara golmanska floskula, neko nepisano pravilo, ali naravno ne znači danas mnogo. Đorđe brani na visokom nivou, trenutno je golman Čelsija, zvanično najbolji u Ligi 1 gde je bio na pozajmici. Mi imao iskusne golmane, koje ne može sigurno da poremeti ni jedna loša ili da odvede u euforiju jedna dobra intervencija. Oni rade svoj posao profesionalno, na vrhunskom nivou – dodaje Čumić.
Otkrio je i da li je imao osećaj da će Đorđe Petrović da odbrani penal koji je izveo Manaj.
– Penali su lutrija, nikad se ne zna, ali naravno da se pripremamo. Radimo analizu, Nebojša Stamenković mi mnogo pomaže u tome. Baš sam malopre rekao Đorđu, osedesmo gledajući te uzvođače penala po klubovima i u reprezentacijama.U pripremi meča uvek radimo i penale, sada je sve bilo specifično, jer ja nisam očekivao da će izvođač biti Manaj, mislio sam da će odgovornost da preuzme Aslani, jer on je bio izvođač i u Interu, a do sada je šutirao i u reprezentaciji. Dva puta, i oba puta u desnu stranu. I kada je uzeo loptu, kroz glavu mi je prošlo da li se Đole seća analize. I baš smo pričali posle utakmice, da li se setio analize. Rekao mi je da jeste, ali isto tako išao je i na neki svoj osećaj. Možemo mi da pričamo šta hoćemo, ali najveće zasluge su njegove, osećaj i reakcije koje ima su fenomenalni. Zbog toga neki golmani i jesu veliki, drugi nisu, jer kad bi bilo uvek kako mi crtamo, svi bi bili veliki. Ne treba na kraju da zaboravimo ni da je Rajko odbranio penal protiv Švajcarske, isto u jednom delikatnom trenutku.
Prva čestitka Petroviću je stigla od Predraga Rajkovića. Koliko znači to zdravo rivalstvo između golmana sa kojima sarađujete u reprezentaciji. Dešavalo se ranije da Rajko odbrani penal ili ima sjajne odbrane, a da mu prve čestitke dođu od kolega.
– Zajedno smo skoro pet godina, koliko ih „gazimo“ u reprezentaciji i stvarno nikad nismo imali ni najmanji problem. Ja mnogo dajem na toj radnoj atmosferi, da bude zdrava konkurencija. I svi oni znaju zašto neko brani ili ne brani, to im se objasni, pokušavam da budem iskren sa njima i do sada su to svi shvatali na neki pozitivan način. I svi oni su svesni da su ovde zbog reprezentacije, a ne nekog svog ličnog interesa. I reprezentacija je najveći motiv za sve. Svi oni znaju ko je u datom trenutku u najboljoj formi.
Selektor bira i odlučuje
Od prvog dana selektorovanja Dragan Stojković definitivno najmanje problema ima sa golmanima, ko god da stane između stativa, to je dobitna kombinacija.
– Selektor je taj koji bira i odlučuje, on izlazi pred ekipu i kaže kojih 11 igrača izlazi na teren. Naravno da se konsultujemo, naravno da razgovaramo, a ja imam i sreće što nam je direktor Stevan Stojanović koji se, da se malo našalim, nešto razume u golmane, tako da u suštini sa Dikom najviše komuniciram oko tih stvari. Selektor je dakle taj koji odlučuje, na meni je da ih spremim, pripremim, a njegovo je da izabere.
Da se vratimo na Đorđa Petrovića i to koliko imponuje njegova mirnoća na golu.
– Znate kako, Đole jeste jedan smiren momak, ali poseduje on tu neku vatru u sebi. I zna on to, ajde tako da se izrazim, da hendluje. Prošao je put od Petrovca na Mlavi, preko Čukaričkog do Amerike i onda do Čelsija. I on ga je baš očvrsnuo, radi se o stamenom i čvrstom momku. Pre njega je sa ovih prostora samo Petar Borota branio u Čelsiju.
Još jednom sve čestitke za odbrane Đorđa Petrovića i…
– Ne, njemu sve čestitke, moje je samo da radim, a on je zaslužan za sve sjajne odbrane. To što mi treneri radimo, jeste neka priprema, ali on sve sprovodi i zato je tu gde jeste, zbog odličnih odbrana.
Dok tako radite mi ne brinemo za golmane u najboljem nacionalnom timu.
– Stvorila se jedna dobra grupa golmana. Ono što je meni simptomatično jeste da su svi ti golmani rano otišli iz Srbije i negde drugde postali vrhunski golmani. Mislim da bi neke stvari morali da promenimo, da više njih stasava u zemlji, onda bi imali bolji status u inostranstvu. Mnogi odu, lutaju, nestanu, na sreću imamo i ove primere koji su uspešni. Opet, Rajko je morao prvo u Izrael, Vanja kao mlad u Mančester junajted…Pokušavamo nešto da promenimo po tom pitanju, opet mnogo toga zavisi i od klubova, ali radim tri godine edukaciju ispred UEFA sa željom da ovde dobijemo plejadu dobrih golmana, neke stvari učinimo boljim, status trenera golmana u klubovima da bude bolji.
