ЗБОГ ОВОГА НЕКИ ГОЛМАНИ И ЈЕСУ ВЕЛИКИ, ДРУГИ НИСУ: Највеће заслуге иду чувару мреже „орлова” Ђорђу Петровићу
Горан Чумић је тренер задужен за рад са голманима у стручном штабу селектора фудбалске репрезентације Србије Драгана Стојковића.
И сада после меча у Тирани где су „орлови“ одиграли 0:0 са Албанијом у квалификацијама за СП 2026, био је с осмехом на лицу, јер када је било најважније и најтеже у јунака утакмице израстао је Ђорђе Петровић одбранивши пенал пред сам крај првог дела игре.
– Тешко гостовање, пре свега због тог неког набоја увек присутног када се игра са Албанијом. И некако незгодан моменат да стартујеш у Тирани, јунски прозор – истиче Горан Чумић. – Одиграли смо добру утакмицу, Ђорђе је искочио у тренутку када је било веома важно, обавио фантастичан посао. Постао је јунак утакмице, али било је наравно много играча који су дали све од себе. Играо је цео тим добро, не само Ђорђе.
За голмане се обично каже, како ухвате прву лопту, такав ће им касније бити учинак. Ђорђе прву лопту није ухватио, него је боксовао, била је то добра интервенција, наставио је у истом ритму.
– То је стара голманска флоскула, неко неписано правило, али наравно не значи данас много. Ђорђе брани на високом нивоу, тренутно је голман Челсија, званично најбољи у Лиги 1 где је био на позајмици. Ми имао искусне голмане, које не може сигурно да поремети ни једна лоша или да одведе у еуфорију једна добра интервенција. Они раде свој посао професионално, на врхунском нивоу – додаје Чумић.
Открио је и да ли је имао осећај да ће Ђорђе Петровић да одбрани пенал који је извео Манај.
– Пенали су лутрија, никад се не зна, али наравно да се припремамо. Радимо анализу, Небојша Стаменковић ми много помаже у томе. Баш сам малопре рекао Ђорђу, оседесмо гледајући те узвођаче пенала по клубовима и у репрезентацијама.У припреми меча увек радимо и пенале, сада је све било специфично, јер ја нисам очекивао да ће извођач бити Манај, мислио сам да ће одговорност да преузме Аслани, јер он је био извођач и у Интеру, а до сада је шутирао и у репрезентацији. Два пута, и оба пута у десну страну. И када је узео лопту, кроз главу ми је прошло да ли се Ђоле сећа анализе. И баш смо причали после утакмице, да ли се сетио анализе. Рекао ми је да јесте, али исто тако ишао је и на неки свој осећај. Можемо ми да причамо шта хоћемо, али највеће заслуге су његове, осећај и реакције које има су феноменални. Због тога неки голмани и јесу велики, други нису, јер кад би било увек како ми цртамо, сви би били велики. Не треба на крају да заборавимо ни да је Рајко одбранио пенал против Швајцарске, исто у једном деликатном тренутку.
Прва честитка Петровићу је стигла од Предрага Рајковића. Колико значи то здраво ривалство између голмана са којима сарађујете у репрезентацији. Дешавало се раније да Рајко одбрани пенал или има сјајне одбране, а да му прве честитке дођу од колега.
– Заједно смо скоро пет година, колико их „газимо“ у репрезентацији и стварно никад нисмо имали ни најмањи проблем. Ја много дајем на тој радној атмосфери, да буде здрава конкуренција. И сви они знају зашто неко брани или не брани, то им се објасни, покушавам да будем искрен са њима и до сада су то сви схватали на неки позитиван начин. И сви они су свесни да су овде због репрезентације, а не неког свог личног интереса. И репрезентација је највећи мотив за све. Сви они знају ко је у датом тренутку у најбољој форми.
Селектор бира и одлучује
Од првог дана селекторовања Драган Стојковић дефинитивно најмање проблема има са голманима, ко год да стане између статива, то је добитна комбинација.
– Селектор је тај који бира и одлучује, он излази пред екипу и каже којих 11 играча излази на терен. Наравно да се консултујемо, наравно да разговарамо, а ја имам и среће што нам је директор Стеван Стојановић који се, да се мало нашалим, нешто разуме у голмане, тако да у суштини са Диком највише комуницирам око тих ствари. Селектор је дакле тај који одлучује, на мени је да их спремим, припремим, а његово је да изабере.
Да се вратимо на Ђорђа Петровића и то колико импонује његова мирноћа на голу.
– Знате како, Ђоле јесте један смирен момак, али поседује он ту неку ватру у себи. И зна он то, ајде тако да се изразим, да хендлује. Прошао је пут од Петровца на Млави, преко Чукаричког до Америке и онда до Челсија. И он га је баш очврснуо, ради се о стаменом и чврстом момку. Пре њега је са ових простора само Петар Борота бранио у Челсију.
Још једном све честитке за одбране Ђорђа Петровића и…
– Не, њему све честитке, моје је само да радим, а он је заслужан за све сјајне одбране. То што ми тренери радимо, јесте нека припрема, али он све спроводи и зато је ту где јесте, због одличних одбрана.
Док тако радите ми не бринемо за голмане у најбољем националном тиму.
– Створила се једна добра група голмана. Оно што је мени симптоматично јесте да су сви ти голмани рано отишли из Србије и негде другде постали врхунски голмани. Мислим да би неке ствари морали да променимо, да више њих стасава у земљи, онда би имали бољи статус у иностранству. Многи оду, лутају, нестану, на срећу имамо и ове примере који су успешни. Опет, Рајко је морао прво у Израел, Вања као млад у Манчестер јунајтед…Покушавамо нешто да променимо по том питању, опет много тога зависи и од клубова, али радим три године едукацију испред УЕФА са жељом да овде добијемо плејаду добрих голмана, неке ствари учинимо бољим, статус тренера голмана у клубовима да буде бољи.
