BICIKLOM KROZ VOJVODINU: Čonoplja (2) Meštani čuvaju malo Jevrejsko  groblje na brdu iznad sela

Usput nailazim na spomenik borcima NOB-a i stradalima u fašističkom teroru. “Pali su da naš san jednom zauvek procveta i ovde, na ovoj stopi sveta. U znak sećanja na 259 poginulih boraca NOR-a i 291 žrtvu fašističkog terora. Građani Čonoplje”, piše na spomeniku.

Pravoslavna crkva Svete Trojice malih je dimenzija i sagrađena je u srpsko-vizantijskom stilu. Bogosluženja jednom mesečno održava sveštenik iz susednog Kljajićeva. Nastavljam dalje i stižem u “industrijsku zonu” sela ka kojoj je do pre samo 30 godina svakog jutra biciklima odlazilo na stotine radnika iz Čonoplje ali i susednih mesta. Natpis “Farbara” stoji ispred industrijskog kompleksa koji očigledno već godinama nije u funkciji. 

Na internetu pronalazim informaciju da je 2018. fabriku koja je u stečaju od 2010. za 15,398 miliona dinara kupilo preduzeće „Napredak EM”. Reč je o susednoj fabrici za proizvodnju opeke. Kako je navedeno u dokumentaciji predmet prodaje bio je fabrički kompleks farbare u Čonoplji, koji čine zgrada tekstilne industrije i upravne zgrade, bruto površine 2.739 m2. Oglasom su bili obuhvaćeni još predionica, bruto površine 5.116 m2, magacin prediva i tehničkog materijala od 888 m2, rezevoar za mazut od 77 m2, zgrada arhive i magacina od 114 kvadratnih metara, kao i trafostanica, zgrada tekstilne industrije, portirnica i građevinsko zemljište od 14.592 m2. Prodata je i nepokretna imovina na susednoj parceli u Ulici Dušana Vergaša bb, a koju čine nadstrešica za bicikle od deset kvadratnih metara, dimnjak površine deset kvadrata i putevi, ukupne bruto površine 1.145 kvadratih metara.

Proizvodnja u čonopljanskoj Farbari prestala je sredinom devedetih godina. Preduzeće je u doba SFRJ zapošljavalo i do 550 radnika. Odmah do Farbare nalazi se i ciglana, koja je očigledno još u funkciji, na šta ukazuju palete sveže ispečenih cigala.

Vraćam se do Kalvarije sa uredno okrečenim postajama Križnog puta koje prikazuju Isusov put do krsta na kojem je razapet. Crkveni zapisi vele da je 1850. u vreme župnikovanja Marijana Klasanovića, Kalačko-bačka nadbiskupija dopustila Ivanu Kubiku da podigne kalvariju na uzvisini kraj seoskog groblja, a posle je o njoj brigu vodila porodica Palić. 

Izvan sela nalazi se i tzv. Bela crkvica. Ovo katoličko zdanje, podignuto je 1897. u spomen Devici Mariji, koja se, po priči, pojavila pred jednom meštankom. Iz zahvalnosti podignut je spomenik, bunar sa lekovitom vodom i prelepom belom crkvicom. Svake godine 15. avgusta na Veliku Gospu obilazi se crkvica ili „vodica“, kako je nazivaju.

U Čonoplji postoji očuvano Jevrejsko groblje. Ogradu oko groblja uz finansijsku pomoć Ambasade Nemačke postavilo je ESJF, neprofitno udruženje za zaštitu i očuvanje jevrejskih grobalja u Evropi, koje je pokrenuo Rabi Jicak Šapira. Ova organizacija na isti način zaštitila je još neka groblja u Vojvodini koje sam obišao, poput onih u Kovačici i Beloj Crkvi. Stariji meštanin sa mađarskim naglaskom koji živi u blizini i kod koga se nalazi ključ, ponudio je da mi pokaže groblje.

Naselje sa  tri fudbalska kluba

FK Sloga iz Čonoplje osim što ima lepo uređen teren, poseduje i veoma ažurnu internet-stranicu sa svim podacima iz istorije, ali prati i aktuelnosti u klubu.

Nakon rata, u julu 1945. u Čonoplji se formirao fudbalski klub, koji se tada zove Kulturno Sportsko Društvo ‘Sloga’. U to vreme ono oko sebe okuplja šahiste, potom gimnastičare, streljačku mešovitu sekciju, stonotenisere, mušku kao i žensku rukometnu sekciju. Po svojoj masovnosti i popularnosti fudbal je u Čonoplji bio i ostao najpopularniji sport.

Fudbalski klub ‘Sloga’ ponekad je bio pretesan za sve one koji su želeli da igraju fudbal. Tako su u Čonoplji osnivani i drugi klubovi. Počelo je u zlatna vremena tekstilne industrije ‘Farbara’. Osnovao se istoimeni klub i u njemu su zaigrali mladi i perspektivni fudbaleri uz pomoć iskusnih igrača. FK  “Farbara” je trajao samo dve godine od 1957. do 1959.

U Čonoplji je jedno vreme pored FK Sloge koja je stizala i do viših rangova takmičenja, postojao i FK Sinđelić koji se takmičio u poslednjoj “beton ligi”. U to vreme to baš nije bilo prikladno ime za postojeći režim, pa se po preporuci preregistrovao u FK  Mladi radnik.

Jevreji su se u Čonoplji naselili još 1763. a prvih godina 19. veka broj Jevreja ie u Čonoplji porastao, da bi se 1893.  popeo na preko 100 osoba. Prva sinagoga postojala je već 1800. a druga je sagrađena posle osnivanja škole, 1813. Sagrađena je u dvorištu, a sa ulice se nalazila kantorova kuća. 

Tu je bila i klanica za živinu (šakteraj). Zgrada hrama bila je skromna, krov na dve vode, pokriven crepom. Imala je vrata i prozore samo na jednoj strani. Prozori su bili veći i nalazili su se više nego na okolnim zgradama. U molitveni deo ulazilo se na početku zgrade, a na uzvišenje za žene na kraju zgrade. U delu za muškarce bilo je šest redova klupa. Na čelnom zidu nalazio se aron hakodeš sa bimom i sedištem za kantora. Škola je osnovana 1813. i imala jednog učitelja. 

Poslednji kantor bio je Maksim Dajč. Zgrada sinagoge je porušena posle 1948. nakon što su se retki Jevreji koji su preživeli Holokaust iselili u Izrael. Tako sinagoga u Čonoplji deli, na žalost, sudbinu većine jevrejskih bogomolja u Bačkoj koje su srušene - ne za vreme okupacije, nego nakon oslobođenja, od strane novih vlasti.