БИЦИКЛОМ КРОЗ ВОЈВОДИНУ: Чонопља (2) Мештани чувају мало Јеврејско  гробље на брду изнад села

Успут наилазим на споменик борцима НОБ-а и страдалима у фашистичком терору. “Пали су да наш сан једном заувек процвета и овде, на овој стопи света. У знак сећања на 259 погинулих бораца НОР-а и 291 жртву фашистичког терора. Грађани Чонопље”, пише на споменику.

Православна црква Свете Тројице малих је димензија и саграђена је у српско-византијском стилу. Богослужења једном месечно одржава свештеник из суседног Кљајићева. Настављам даље и стижем у “индустријску зону” села ка којој је до пре само 30 година сваког јутра бициклима одлазило на стотине радника из Чонопље али и суседних места. Натпис “Фарбара” стоји испред индустријског комплекса који очигледно већ годинама није у функцији. 

На интернету проналазим информацију да је 2018. фабрику која је у стечају од 2010. за 15,398 милиона динара купило предузеће „Напредак ЕМ”. Реч је о суседној фабрици за производњу опеке. Како је наведено у документацији предмет продаје био је фабрички комплекс фарбаре у Чонопљи, који чине зграда текстилне индустрије и управне зграде, бруто површине 2.739 м2. Огласом су били обухваћени још предионица, бруто површине 5.116 м2, магацин предива и техничког материјала од 888 м2, резевоар за мазут од 77 м2, зграда архиве и магацина од 114 квадратних метара, као и трафостаница, зграда текстилне индустрије, портирница и грађевинско земљиште од 14.592 м2. Продата је и непокретна имовина на суседној парцели у Улици Душана Вергаша бб, а коју чине надстрешица за бицикле од десет квадратних метара, димњак површине десет квадрата и путеви, укупне бруто површине 1.145 квадратих метара.

Производња у чонопљанској Фарбари престала је средином деведетих година. Предузеће је у доба СФРЈ запошљавало и до 550 радника. Одмах до Фарбаре налази се и циглана, која је очигледно још у функцији, на шта указују палете свеже испечених цигала.

Враћам се до Калварије са уредно окреченим постајама Крижног пута које приказују Исусов пут до крста на којем је разапет. Црквени записи веле да је 1850. у време жупниковања Маријана Класановића, Калачко-бачка надбискупија допустила Ивану Кубику да подигне калварију на узвисини крај сеоског гробља, а после је о њој бригу водила породица Палић. 

Изван села налази се и тзв. Бела црквица. Ово католичко здање, подигнуто је 1897. у спомен Девици Марији, која се, по причи, појавила пред једном мештанком. Из захвалности подигнут је споменик, бунар са лековитом водом и прелепом белом црквицом. Сваке године 15. августа на Велику Госпу обилази се црквица или „водица“, како је називају.

У Чонопљи постоји очувано Јеврејско гробље. Ограду око гробља уз финансијску помоћ Амбасаде Немачке поставило је ЕСЈФ, непрофитно удружење за заштиту и очување јеврејских гробаља у Европи, које је покренуо Раби Јицак Шапира. Ова организација на исти начин заштитила је још нека гробља у Војводини које сам обишао, попут оних у Ковачици и Белој Цркви. Старији мештанин са мађарским нагласком који живи у близини и код кога се налази кључ, понудио је да ми покаже гробље.

Насеље са  три фудбалска клуба

ФК Слога из Чонопље осим што има лепо уређен терен, поседује и веома ажурну интернет-страницу са свим подацима из историје, али прати и актуелности у клубу.

Након рата, у јулу 1945. у Чонопљи се формирао фудбалски клуб, који се тада зове Културно Спортско Друштво ‘Слога’. У то време оно око себе окупља шахисте, потом гимнастичаре, стрељачку мешовиту секцију, стонотенисере, мушку као и женску рукометну секцију. По својој масовности и популарности фудбал је у Чонопљи био и остао најпопуларнији спорт.

Фудбалски клуб ‘Слога’ понекад је био претесан за све оне који су желели да играју фудбал. Тако су у Чонопљи оснивани и други клубови. Почело је у златна времена текстилне индустрије ‘Фарбара’. Основао се истоимени клуб и у њему су заиграли млади и перспективни фудбалери уз помоћ искусних играча. ФК  “Фарбара” је трајао само две године од 1957. до 1959.

У Чонопљи је једно време поред ФК Слоге која је стизала и до виших рангова такмичења, постојао и ФК Синђелић који се такмичио у последњој “бетон лиги”. У то време то баш није било прикладно име за постојећи режим, па се по препоруци пререгистровао у ФК  Млади радник.

Јевреји су се у Чонопљи населили још 1763. а првих година 19. века број Јевреја ие у Чонопљи порастао, да би се 1893.  попео на преко 100 особа. Прва синагога постојала је већ 1800. а друга је саграђена после оснивања школе, 1813. Саграђена је у дворишту, а са улице се налазила канторова кућа. 

Ту је била и кланица за живину (шактерај). Зграда храма била је скромна, кров на две воде, покривен црепом. Имала је врата и прозоре само на једној страни. Прозори су били већи и налазили су се више него на околним зградама. У молитвени део улазило се на почетку зграде, а на узвишење за жене на крају зграде. У делу за мушкарце било је шест редова клупа. На челном зиду налазио се арон хакодеш са бимом и седиштем за кантора. Школа је основана 1813. и имала једног учитеља. 

Последњи кантор био је Максим Дајч. Зграда синагоге је порушена после 1948. након што су се ретки Јевреји који су преживели Холокауст иселили у Израел. Тако синагога у Чонопљи дели, на жалост, судбину већине јеврејских богомоља у Бачкој које су срушене - не за време окупације, него након ослобођења, од стране нових власти.