okoTVoko: Zaustavite zemlju, silazim

Kao da taj čovek nije stvorio tolike zvezde i zvezdice koje sada pune Spens. Svako ko je trebalo da ga napusti - napustio ga je na vreme, kao što je to bio slučaj sa Milanom Stankovićem. Ako znaš za bolje - široko ti polje! „Sve što se odgađa to se ne događa”, napisa jednom Duško Trifunović. Nakotilo se ovde koječega - licemera i ljudi koji će zabiti nož u leđa. Što bi estrada bila bolja od društva kontaminiranog zlobom i zavišću? 

Mirza Selimovića je govorio za TV E o ljudima koji druge ne mogu da  vide očima, lažno im lajkuju postove  idu na venčanja i sahrane. Rekao je da ne voli neiskrenost. Postalo nam je bitnije ko dolazi na sahrane i dženeze nego čovek koji je preminuo. Postali su važniji klikbejtovi po internetu. Sve je postalo tabloidno. Uskače se kroz prozore i ograde da se snimi ko je došao u nečiju kuću da izjavi saučešće. 

Pa pogledajte koliko je novinara bilo ispred kuće Saše Popovića kad je srpska majka dolazila da izrazi saučešće njegovoj supruzi Suzani. Mirza sad mora i da se pravda medijima zašto jeste ili nije došao na sahranu. Miševi su odlučili da pljuju Sašu Popovića i „Slatki greh”, pa malo i Brenu, a nije prošlo ni dva, ni četrdeset dana. O tome je Sanja Ćulibrk odlično i u svom podkastu uradila intervju sa muzičkim urednikom koji je sve Saši govorio gde i kada treba i to u lice. Govoriti iza leđa i biti tabloidan po svaku cenu je danas imperativ. 

Zašto su se toliko bavili odlukom Gabi Novak da ode u dom i zašto to sebi plaća, da bi kroz sedam dana umro njen sin Matija Dedić? To je jedna umetnička porodica koja je stvorila takva remek-dela, a sada da ih razvlače po portalima analizirajući Matijino zdravstveno stanje. Kao da nam nije bilo dosta što smo znali da je Minimaks na istom mestu presadio jetru u Italiji gde i Arsen Dedić. 

Bitno je da je Arsen voleo svoje prijatelje, jer je pamtio „samo sretne dane”. Nije to zaslužila Gabi, koja nikad nije tražila pažnju palanke i koja je uvek imala svoj put sa što manje medija. Kao i Matija. Jedan talentovan čovek je otišao, ali kome je to sada važno kad je bitno da se klikće?! Kad ima na hiljade portala i  kad veštačka inteligencija za minut može da vam izlista šta se o vama piše. Ne poštuju se ni živi, ni mrtvi, ni bolesni, ni talentovani. Uspeh se, tek, ne oprašta. Pa je sve više natpisa o ljudima koji nisu igrali tabloidno kolo. Medijska džungla, zverinjak sa hiperinflacijom podkasta i televizija. Sa viškom portala i dokonih ljudi koji će da mrze i hejtuju po društvenim mrežama. 

I u pravu je Maja Šuput, koja je u podkastu „Inkubator” rekla: „Zašto bih se živcirala ako osoba ima vremena da se bavi mojim, a ne svojim životom?” Ona to ne shvata. Kako možeš pričati budalaštine o nekom koga ne poznaješ. Shvatiš, kad si javna ličnost, da je sve tračeraj, sve je bizarno na „rekla-kazala”. Shvatila je Maja koliko je život lepši ako se baviš sobom, a ne osobama koje ne podnosiš. 

I koliko je život lepši ako se ne baviš drugima, nego se usmeriš da od svog života napraviš maksimum. Zaista, kad sam počinjao da radim emisiju „Tabloid” ni slutio nisam da ću morati da pišem o tome kako su sve granice pređene. Sad možeš da se zoveš i Saša Popović, Gabi Novak, Zdravko Čolić, možeš da se sklanjaš koliko hoćeš - neće ti dati mira nigde ni na aerodromu, ni na sahrani, ni na onom svetu. Zaustavite zemlju, silazim! Za mene je ovo previše vrućine i sparine na moju godinu proizvodnje i medijskog trajanja.

Aleksandar Filipović