SZO UPOZORAVA NA SMRTONOSNE VRUĆINE I MASOVNE ŽRTVE Evropa pred rekordnim brojem smrtnih slučajeva zbog vrućine HILJADE U OPASNOSTI

Južna Evropa je na udaru snažnog toplotnog talasa sa temperaturama koje dostižu čak 46 stepeni Celzijusa u španskoj regiji Huelva – što predstavlja novi nacionalni rekord za jun. U isto vreme, Italija, Grčka, Portugal i Zapadni Balkan takođe se suočavaju s ekstremnim temperaturama, požarima i ljudskim žrtvama.

Stručnjak Svetske zdravstvene organizacije (SZO) izdao je u ponedeljak ozbiljno upozorenje, pozivajući na brže mere kako bi se sprečile desetine hiljada "nepotrebnih smrti". 

"Više nije pitanje da li ćemo imati toplotni talas, već koliko njih ćemo doživeti ove godine i koliko će trajati2, rekla je Marisol Iglesias Gonzales iz Odeljenja za klimatske promene i zdravlje SZO u Bonu. 

Hrvatska među najugroženijima

Govoreći o broju ljudi koji bi mogli biti u opasnosti, Pjer Maselo iz Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu izjavio je za Politico da bi ovaj toplotni talas mogao da izazove više od 4.500 dodatnih smrtnih slučajeva između 30. juna i 3. jula. 

Zemlje koje bi mogle da imaju najveću stopu dodatne smrtnosti su Italija, Hrvatska, Slovenija i Luksemburg, rekao je. 

"Najgori dani verovatno će biti utorak i sreda", dodao je. 

Toplotni talasi godišnje odnose više od 175.000 života u evropskom regionu SZO - od Islanda do Rusije. 

U velikoj studiji koju je Maselo koautor, a koja je objavljena u januaru i obuhvatila 854 evropska grada, upozorava se da će broj smrtnih slučajeva usled vrućina drastično porasti ukoliko se ne da prioritet značajnim merama prilagođavanja klimatskim promenama. 

SZO je u ponedeljak ponovila da klimatske promene, podstaknute sagorevanjem fosilnih goriva, znače da će toplotni talasi postajati češći, opasniji i intenzivniji, što će dovesti do težih bolesti i većeg broja smrtnih ishoda.

Skoro dve trećine španskih gradova dobilo je upozorenja o zdravstvenom riziku, uključujući 804 grada koji su na najvišem nivou pripravnosti, prema podacima nacionalne meteorološke agencije Aemet. Portparol je izjavio da se u celoj zemlji očekuje intenzivna vrućina do 3. jula. Upozorenja su takođe na snazi u Francuskoj, Italiji, Portugalu i Grčkoj. 

Grčka vlada je takođe izdala upozorenja o zagađenju vazduha zbog požara koji su zahvatili obalne gradove u blizini Atine. U međuvremenu, više od 50.000 ljudi evakuisano je u Turskoj, prvenstveno zbog požara u blizini Izmira. U Albaniji je između nedelje i ponedeljka prijavljeno 26 šumskih požara, dok su u Srbiji meteorolozi saopštili da je prošli četvrtak bio najtopliji dan otkad postoje merenja - od 19. veka.

SZO savetuje ljudima da se hidriraju, da izbegavaju podnevnu vrućinu i da domove održavaju hladnim. Ovo posebno važi za ranjive grupe, uključujući starije osobe, decu, radnike na otvorenom, trudnice i osobe sa hroničnim zdravstvenim problemima. Ljudi koji uzimaju lekove poput antidepresiva ili lekova za pritisak takođe bi trebalo da budu oprezni, izjavila je Iglesias Gonzales, jer ti lekovi mogu uticati na sposobnost tela da reguliše temperaturu. 

Smernice za vlade

Međutim, kako navodi Politico, nije reč samo o reagovanju kada toplotni talasi nastupe, već i o boljoj pripremljenosti uopšte, poručuju iz SZO. 

U istraživanju iz 2022. godine, samo 21 od 57 zemalja u evropskom regionu SZO izvestilo je da ima nacionalni akcioni plan za zdravlje u slučaju vrućine. Od toga, 14 zemalja je članica EU. 

Od ključnih preporuka SZO, najčešće se sprovode pravovremeni sistemi upozoravanja i kampanje informisanja. Međutim, zemlje zaostaju kada je reč o pripremi svojih zdravstvenih sistema i sprečavanju izloženosti toploti boljim urbanističkim planiranjem, ističe Iglesias Gonzales. 

SZO će naredne godine izdati nove ažurirane smernice za vlade, uključujući savete o strategijama "hlađenja usmerenim na ljude" na urbanom i regionalnom nivou, kako bi se ljudi zaštitili od vrućina, dodala je. 

(Telegraf.rs)