EDUKATIVNI KAMP DISTROFIČARA U BANJI KANJIŽA Dragocena podrška deci i roditeljima

Po rečima Aleksandre Panović, sekretar Udruženje distrofičara Južnobačkog okruga iz Novog Sada, sada se oni koju su već odrasli edukuju da budu vršnjački edukatori i pomažu svojim mlađim drugarima koji se suočavaju sa dijagnozom, kao što oni već imaju.

 – Kamp 16 godinu održavamo u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju „Banja Kanjiža“, a pre nekoliko godina su nam se priključili i iz Udruženja distrofičara Beograda. Koleginica iz Beograda je bila da nam pomogne u realizaciji radionica, svidelo joj se pa su se i iz Udruženja distrofičara Beograda priključili kampovima. Kampovi kao dragocena podrška mnogo znače, kako deci tako i njihovim roditeljima, jer radimo radionice i sa roditeljima da ih osnažimo, pošto bez jakog roditelja nema ni jakog deteta u budućnosti – kaže Aleksandra Panović. 

Ona dodaje, da već sama činjenica da učesnici kampova mlađeg uzrasta ne odustaju i da se i u starijem dobi rado uključuju u rad kampova, potvrđuje koliko im puno znači. Kamp traje deset dana i uz boravak u dobrim uslovima koje omogućava „Banja Kanjiža“, svakodnevno se održavaju radionice. Kamp se finansira putem projekata pa deo pokriva Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, deo snosi Grad Novi Sad i resorni Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova. 

Socijalna radnica u Udruženju distrofičara Beograda Brankica Mitrović napominje da četvrtu godinu borave u Kanjiži i da na kampu učestvuju mladi oboleli od neuromišićnih bolesti.

 – Izabrali smo „Banju Kanjiža“ jer je jedna od retkih u Srbiji koja ima apsolutno sve uslove za korisnike invalidskih kolica. Ostvarili smo izvanrednu saradnju sa kanjiškom ustanovom, počev od direktorke Snežane Adžić do lekara i svim osobljem, a i meštani su veoma predusretljivi i ljubazni. Gostoprimstvo je na izuzetnom nivou. Bazen je jedan od retkih prilagođen osobama sa invaliditetom jer ima dizalicu i na taj način se omogućava osobama obolelim od neuromišićnih bolesti da koriste i tu uslugu. Imamo i tu sreću da su „Banja Kanjiža“ i sam grad prilagođeni osobama sa invaliditetom, što je prednost u odnosu na druge u Srbiji. Beograd nije prilagon u ovoj meri, kao što je to slučaj u Kanjiži, da se osobe sa kolicima bez poteškoća mogu kretati u gradu – utisak je Brankice Mitrović. 

Učesnicima kampa prija boravak u Kanjiži, ali je, kako ističu organizatori, kamp pre svega edukativan, jer svakodnevno tim edukatora održava radionice sa mladima. Ove godine je uvedena i novina da su obučeni mladi članovi i preuzeli vođenje dela edukativnih radionica. Pored edukativnih sadržaja, za učesnike kampa se organizuju sportsko rekreativne aktivnosti, ali organizovano ili samostalno bez poteškola posećuju pijacu i druge sadržaje u gradu i Štrand na obali Tise. 

 – Nekako smo smatrali da je njihov život i njihov razvoj u civilnom sektoru i to je ono gde se oni najbolje snalaze. Nisam bila iznenađena, da su se pokazali veoma dobro i da će oni najvećim delom samostalno ubuduće moći da sprovode aktivnosti u kampu – naglašava Mitrović, izražavajući zahvalnost na finansijskoj podršci Sektoru za osobe sa invaliditetom Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koje je obezbedilo sredstva za kamp.

Svakog leta u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju „Banja Kanjiža“, koja baštini tradiciju od preko jednog veka u lečenju i rehabilitaciji uz pomoć lekovite vode i blata, ali i najsavremenijih dostignuća u mediciji, dolaze i učesnici kampova. Posredstvom udruženja distrofičara iz Novog Sada i Beograda po deset dana borave učesnici ovog kampa. 

– Oni su već postali naši prijatelji i deo našeg kolektiva i porodice, a mi se kao društveno odgovorna ustanova trudimo da im pružimo što udobniji boravak, da im pomognemo u oporavku i rehabilitaciji i kada se vrate kući da se mogu součiti sa izazovima u svakodnevnom životu – kaže direktorka „Banje Kanjiža Snežana Adžić. 

Milorad Mitrović