ЕДУКАТИВНИ КАМП ДИСТРОФИЧАРА У БАЊИ КАЊИЖА Драгоцена подршка деци и родитељима
Већ 25. пут Удружење дистрофичара Јужнобачког округа из Новог Сада организовало је летњи камп за децу са инвалидитетом основношколског узраста, али укључени су и млади који су прерасли тај узраст.
По речима Александре Пановић, секретар Удружење дистрофичара Јужнобачког округа из Новог Сада, сада се они коју су већ одрасли едукују да буду вршњачки едукатори и помажу својим млађим другарима који се суочавају са дијагнозом, као што они већ имају.
– Камп 16 годину одржавамо у Специјалној болници за рехабилитацију „Бања Кањижа“, а пре неколико година су нам се прикључили и из Удружења дистрофичара Београда. Колегиница из Београда је била да нам помогне у реализацији радионица, свидело јој се па су се и из Удружења дистрофичара Београда прикључили камповима. Кампови као драгоцена подршка много значе, како деци тако и њиховим родитељима, јер радимо радионице и са родитељима да их оснажимо, пошто без јаког родитеља нема ни јаког детета у будућности – каже Александра Пановић.
Она додаје, да већ сама чињеница да учесници кампова млађег узраста не одустају и да се и у старијем доби радо укључују у рад кампова, потврђује колико им пуно значи. Камп траје десет дана и уз боравак у добрим условима које омогућава „Бања Кањижа“, свакодневно се одржавају радионице. Камп се финансира путем пројеката па део покрива Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, део сноси Град Нови Сад и ресорни Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова.
Социјална радница у Удружењу дистрофичара Београда Бранкица Митровић напомиње да четврту годину бораве у Кањижи и да на кампу учествују млади оболели од неуромишићних болести.
– Изабрали смо „Бању Кањижа“ јер је једна од ретких у Србији која има апсолутно све услове за кориснике инвалидских колица. Остварили смо изванредну сарадњу са кањишком установом, почев од директорке Снежане Аџић до лекара и свим особљем, а и мештани су веома предусретљиви и љубазни. Гостопримство је на изузетном нивоу. Базен је један од ретких прилагођен особама са инвалидитетом јер има дизалицу и на тај начин се омогућава особама оболелим од неуромишићних болести да користе и ту услугу. Имамо и ту срећу да су „Бања Кањижа“ и сам град прилагођени особама са инвалидитетом, што је предност у односу на друге у Србији. Београд није прилагон у овој мери, као што је то случај у Кањижи, да се особе са колицима без потешкоћа могу кретати у граду – утисак је Бранкице Митровић.
Учесницима кампа прија боравак у Кањижи, али је, како истичу организатори, камп пре свега едукативан, јер свакодневно тим едукатора одржава радионице са младима. Ове године је уведена и новина да су обучени млади чланови и преузели вођење дела едукативних радионица. Поред едукативних садржаја, за учеснике кампа се организују спортско рекреативне активности, али организовано или самостално без потешкола посећују пијацу и друге садржаје у граду и Штранд на обали Тисе.
– Некако смо сматрали да је њихов живот и њихов развој у цивилном сектору и то је оно где се они најбоље сналазе. Нисам била изненађена, да су се показали веома добро и да ће они највећим делом самостално убудуће моћи да спроводе активности у кампу – наглашава Митровић, изражавајући захвалност на финансијској подршци Сектору за особе са инвалидитетом Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, које је обезбедило средства за камп.
Сваког лета у Специјалној болници за рехабилитацију „Бања Кањижа“, која баштини традицију од преко једног века у лечењу и рехабилитацији уз помоћ лековите воде и блата, али и најсавременијих достигнућа у медицији, долазе и учесници кампова. Посредством удружења дистрофичара из Новог Сада и Београда по десет дана бораве учесници овог кампа.
– Они су већ постали наши пријатељи и део нашег колектива и породице, а ми се као друштвено одговорна установа трудимо да им пружимо што удобнији боравак, да им помогнемо у опоравку и рехабилитацији и када се врате кући да се могу соучити са изазовима у свакодневном животу – каже директорка „Бање Кањижа Снежана Аџић.
Милорад Митровић