PORODICA IZ MRŠINACA ZA DECENIJU PODIGLA TVRĐAVU OD VIŠEVEKOVNOG KAMENA Prenosili ga sa Morave, Lima, ali i Crne Gore jer „nema na svijet ljepšeg”
Nema tog sna koji Srbin ne može da pretvori u stvarnost snagom volje, znanjem i upornim radom.
Pravi primer za to su ljudi koji su mogli da žive bilo gde u svetu, ali su odlučili da ostanu na svom ognjištu, da zavrnu rukave i podignu velelepno zdanje, baš tamo gde su i njihovi preci ostavili trag.
Na starom putu Čačak – Kraljevo, u selu Mršinci, porodica Glođević više od decenije zida ni manje ni više nego – tvrđavu. I to ne bilo kakvu, već od autentičnih, viševekovnih cigli i kamena, prikupljenih širom Srbije i Crne Gore.
Ideja je bila smela, put dug, ali ljubav prema korenima učinila je da se san pretvori u stvarnost i nastala je Glođova tvrđava.
Marko Glođević, stariji sin, rame uz rame je radio sa ocem i bratom, i ne krije da nije bilo lako.
– Bilo je zahtevno od samog početka. Borba. Kamen je izuzetno težak, ali uspeli smo. Mnogi su se smejali, nisu verovali, a sad svraćaju, slikaju se... ostvarili smo svoju viziju – kaže za RINU Marko.
Mlađi sin Miloš i dalje neumorno radi na mešalici.
– Kada sam počeo da radim, bio sam manji od lopate za glavu, a sad veći za dve! Ljudi rado svraćaju, ima i stranaca, svi su oduševljeni. Nadam se da će tako biti i ubuduće – kaže ovaj vredni mladić.
Vizionar Nenad Glođević, otac i idejni tvorac, gradio je ovu tvrđavu iz ljubavi prema zemlji, precima i svom kraju.
– Skupljao sam kamen sa Morave, Lima, iz Crne Gore... kada sam prenosio kamen preko granice, graničari su me pitali šta prevoziš i tražili da provere. Videvši kamen, u neverici su konstatovali „nema ga na svijet ljepšeg”, pravili smo i bunar, našli vodu. Ljudi nisu verovali, gledali nas s čuđenjem. Deset godina stalno radi mešalica, a samo nas trojica. Međutim, znali smo šta hoćemo – kazao je Nenad.
Ovo zdanje je danas spremno da dočeka goste i sve putnike namernike.
– Želja mi je još da napravim zvonaru, da se čuje pravoslavno zvono i da sela ponovo ožive. Ovde se pije kafa, svraća se, gleda se. Ono na šta sam najviše ponosan jeste što su i moji sinovi na ovaj način razumeli pravu poruku. Volim svoj kraj. Volim Srbiju. I ponosan sam što su to i moja deca shvatila – kaže Nenad.
