ПОРОДИЦА ИЗ МРШИНАЦА ЗА ДЕЦЕНИЈУ ПОДИГЛА ТВРЂАВУ ОД ВИШЕВЕКОВНОГ КАМЕНА Преносили га са Мораве, Лима, али и Црне Горе јер „нема на свијет љепшег”
Нема тог сна који Србин не може да претвори у стварност снагом воље, знањем и упорним радом.
Прави пример за то су људи који су могли да живе било где у свету, али су одлучили да остану на свом огњишту, да заврну рукаве и подигну велелепно здање, баш тамо где су и њихови преци оставили траг.
На старом путу Чачак – Краљево, у селу Мршинци, породица Глођевић више од деценије зида ни мање ни више него – тврђаву. И то не било какву, већ од аутентичних, вишевековних цигли и камена, прикупљених широм Србије и Црне Горе.
Идеја је била смела, пут дуг, али љубав према коренима учинила је да се сан претвори у стварност и настала је Глођова тврђава.
Марко Глођевић, старији син, раме уз раме је радио са оцем и братом, и не крије да није било лако.
– Било је захтевно од самог почетка. Борба. Камен је изузетно тежак, али успели смо. Многи су се смејали, нису веровали, а сад свраћају, сликају се... остварили смо своју визију – каже за РИНУ Марко.
Млађи син Милош и даље неуморно ради на мешалици.
– Када сам почео да радим, био сам мањи од лопате за главу, а сад већи за две! Људи радо свраћају, има и странаца, сви су одушевљени. Надам се да ће тако бити и убудуће – каже овај вредни младић.
Визионар Ненад Глођевић, отац и идејни творац, градио је ову тврђаву из љубави према земљи, прецима и свом крају.
– Скупљао сам камен са Мораве, Лима, из Црне Горе... када сам преносио камен преко границе, граничари су ме питали шта превозиш и тражили да провере. Видевши камен, у неверици су констатовали „нема га на свијет љепшег”, правили смо и бунар, нашли воду. Људи нису веровали, гледали нас с чуђењем. Десет година стално ради мешалица, а само нас тројица. Међутим, знали смо шта хоћемо – казао је Ненад.
Ово здање је данас спремно да дочека госте и све путнике намернике.
– Жеља ми је још да направим звонару, да се чује православно звоно и да села поново оживе. Овде се пије кафа, свраћа се, гледа се. Оно на шта сам највише поносан јесте што су и моји синови на овај начин разумели праву поруку. Волим свој крај. Волим Србију. И поносан сам што су то и моја деца схватила – каже Ненад.
