SVETU PRETI KATASTROFALAN ZEMLJOTRES! Uspavani džin ćuti 12.000 godina, ali napetost u njemu raste

To sugeriše novo istraživanje naučnika, objavljeno u žurnalu Geofizikal riserč leters (Geophysical Research Letters).

Na osnovu količine napetosti koju je rased Tintina nakupio tokom proteklih 2,6 miliona godina, on se sada nalazi pod naponom koji bi mogao da dovede do velikog potresa tokom ljudskog veka, piše Liv sajens (LiveScience).

Zemljotres jačine 7,5 stepeni ugrozio bi nekoliko malih zajednica u udaljenom Jukonu. Ali otkriće da je rased Tintina sposoban za tako veliki potres je značajno, jer je rased mirovao još od perioda pre kraja poslednjeg ledenog doba.

- Veliki drevni rasedi poput ovog mogu postati slabe zone u Zemljinoj kori i pokrenuti trenutnu tektonsku napetost – rekao je za Liv sajense Teron Finli, geolog koji je sproveo istraživanje dok je radio na svom doktoratu na Univerzitetu Viktorija.

Rased Tintina je dugačak oko 1.000 kilometara i proteže se od severoistočne Britanske Kolumbije, kroz Jukon, pa sve do Aljaske.

Pre 40 miliona godina, tokom epohe eocena, jedna strana raseda Tintina klizila je 430 kilometara u odnosu na drugu brzinom od oko 13 milimetara godišnje. Danas se čini da je rased miran, sa samo povremenim malim zemljotresima jačine 3 do 4 stepena u nekim delovima.

- Uvek je postojalo pitanje da li je i dalje pomalo aktivan ili nastavlja da akumulira napetost sporijim tempom - rekao je Finli.

Da bi to otkrili, Finli i njegove kolege koristili su satelitske podatke visoke rezolucije i LiDAR snimke Jukona. LiDAR je vrsta laserskog merenja koja omogućava precizno snimanje topografije zanemarujući vegetaciju — važan alat za područje prekriveno šumom. Pomoću ovih snimaka, istraživači su tražili površinske znakove drevnih zemljotresa.

Istraživači su utvrdili datume svake neravnine u pejzažu koristeći tragove koje su ostavili naleti glečera, koji su se dešavali u poznatim intervalima pre 12.000 godina, 132.000 godina i 2,6 miliona godina. Otkrili su da su se tokom 2,6 miliona godina strane raseda pomerile jedna u odnosu na drugu za oko 1.000 metara. Tokom poslednjih 136.000 godina, suprotne strane raseda pomerile su se za oko 75 metara. Verovatno su bile potrebne stotine zemljotresa da bi se akumuliralo svo to kretanje, rekao je Finli, što se prevodi u između 0,2 i 0,8 mm godišnje.

Prema studiji, rased nije imao veliki zemljotres koji je probio površinu zemlje najmanje 12.000 godina. Istraživači procenjuju da je u tom periodu rased akumulirao oko 6 metara nakupljene napetosti — kretanja koje još uvek nije oslobođeno u zemljotresu. Rased verovatno puca pri napetosti između 1 i 10 metara, rekao je Finli, tako da je u opsegu u kojem bi normalno moglo doći do pucanja.

- Moglo bi proći još mnogo hiljada godina pre nego što dostigne prag na kojem puca, ali to ne znamo i veoma je teško predvideti - rekao je Finli.

Pošto je rased aktivan u svom aljaskanskom delu, nije iznenađujuće saznati da bi rased Tintina mogao biti uspavani džin, rekao je Piter Hausler, geolog emeritus u Američkom geološkom zavodu na Aljasci. Rekao je da mu je drago što su se pojavili dokazi.

- To malo povećava seizmičku opasnost u ovom kraju, ali ne drastično, pošto je region već bio poznat kao seizmički aktivan – rekao je on za Liv sajens.