СВЕТУ ПРЕТИ КАТАСТРОФАЛАН ЗЕМЉОТРЕС! Успавани џин ћути 12.000 година, али напетост у њему расте

То сугерише ново истраживање научника, објављено у журналу Геофизикал рисерч летерс (Geophysical Research Letters).

На основу количине напетости коју је расед Тинтина накупио током протеклих 2,6 милиона година, он се сада налази под напоном који би могао да доведе до великог потреса током људског века, пише Лив сајенс (LiveScience).

Земљотрес јачине 7,5 степени угрозио би неколико малих заједница у удаљеном Јукону. Али откриће да је расед Тинтина способан за тако велики потрес је значајно, јер је расед мировао још од периода пре краја последњег леденог доба.

- Велики древни раседи попут овог могу постати слабе зоне у Земљиној кори и покренути тренутну тектонску напетост – рекао је за Лив сајенсе Терон Финли, геолог који је спровео истраживање док је радио на свом докторату на Универзитету Викторија.

Расед Тинтина је дугачак око 1.000 километара и протеже се од североисточне Британске Колумбије, кроз Јукон, па све до Аљаске.

Пре 40 милиона година, током епохе еоцена, једна страна раседа Тинтина клизила је 430 километара у односу на другу брзином од око 13 милиметара годишње. Данас се чини да је расед миран, са само повременим малим земљотресима јачине 3 до 4 степена у неким деловима.

- Увек је постојало питање да ли је и даље помало активан или наставља да акумулира напетост споријим темпом - рекао је Финли.

Да би то открили, Финли и његове колеге користили су сателитске податке високе резолуције и ЛиДАР снимке Јукона. ЛиДАР је врста ласерског мерења која омогућава прецизно снимање топографије занемарујући вегетацију — важан алат за подручје прекривено шумом. Помоћу ових снимака, истраживачи су тражили површинске знакове древних земљотреса.

Истраживачи су утврдили датуме сваке неравнине у пејзажу користећи трагове које су оставили налети глечера, који су се дешавали у познатим интервалима пре 12.000 година, 132.000 година и 2,6 милиона година. Открили су да су се током 2,6 милиона година стране раседа помериле једна у односу на другу за око 1.000 метара. Током последњих 136.000 година, супротне стране раседа помериле су се за око 75 метара. Вероватно су биле потребне стотине земљотреса да би се акумулирало сво то кретање, рекао је Финли, што се преводи у између 0,2 и 0,8 мм годишње.

Према студији, расед није имао велики земљотрес који је пробио површину земље најмање 12.000 година. Истраживачи процењују да је у том периоду расед акумулирао око 6 метара накупљене напетости — кретања које још увек није ослобођено у земљотресу. Расед вероватно пуца при напетости између 1 и 10 метара, рекао је Финли, тако да је у опсегу у којем би нормално могло доћи до пуцања.

- Могло би проћи још много хиљада година пре него што достигне праг на којем пуца, али то не знамо и веома је тешко предвидети - рекао је Финли.

Пошто је расед активан у свом аљасканском делу, није изненађујуће сазнати да би расед Тинтина могао бити успавани џин, рекао је Питер Хауслер, геолог емеритус у Америчком геолошком заводу на Аљасци. Рекао је да му је драго што су се појавили докази.

- То мало повећава сеизмичку опасност у овом крају, али не драстично, пошто је регион већ био познат као сеизмички активан – рекао је он за Лив сајенс.