SAN KAO OGLEDALO DUŠE Zašto nam umor ubija empatiju?
Kvalitetan san utiče na to da ljudi imaju više empatije prema drugima, kao i bolje međuljudske odnose, dok ih nedovoljan ili loš san čini nervoznijim i manje sklonim da imaju razumevanja za druge, pokazala je studija objavljena u časopisu „International Journal of Clinical and Health Psuchology”, preneo je Tanjug.
Istraživanje je sprovedeno kroz dve različite studije. U okviru jedne, tokom nekoliko dana ispitivane su navike učesnika istraživanja u vezi sa spavanjem, a potom ukupan kvalitet njihovog sna u prethodnom mesecu. U drugom istraživanju, kod jedne grupe ispitanika eksperimentalno je izazvan kontinuirano isprekidan san tokom cele noći, dok je druga grupa ostavljena da spava bez prekida.
Prvom studijom je ustanovljeno da su osobe sa lošijim kvalitetom sna bile manje empatične, a isto se pokazalo i u drugom istraživanju kod grupe ispitanika čiji san je bio isprekidan. Autori studije, koju je koordinirao Aleks Gileles-Hilel sa medicinskog fakulteta pri Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu, istakli su da nam istraživanje daje ključ za razumevanje efekata nekvalitetnog sna na empatiju.
Kako se navodi, poznato je da je faza REM sna povezana sa noćnim integrisanjem emotivnih iskustava iz prethodnog dana. Osim toga, i kratko spavanje preko dana, tokom kojeg se razvija REM faza sna, može da izbriše negativne emocije i stvori pozivitne emotivne reakcije, ukazuju istraživači, prenosi list Korijere.
Procenjuje se da između 15 i 20 odsto odraslih ljudi pati od nesanice
Nasuprot tome, studija je pokazala da selektivno potiskivanje REM faze sna tokom noći može da pojača negativne emocije narednog dana, što jasno ukazuje na značaj REM faze u sistemu regulisanja emocija. Novija istraživanja pokazala su, međutim, i da faza sna koja nije REM može pozitivno da utiče na raspoloženje i socijalno ponašanje.
Istraživači su takođe istakli da je, pored kvaliteta, važna i dužina spavanja, a procenjuje se da između 15 i 20 odsto odrasle populacije pati od nesanice. Kada problemi sa spavanjem postanu prolongirani, to takođe može da ima posledice po fizičko zdravlje, uz povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti, depresije i pada kognitivnih sposobnosti, istakli su naučnici.
Istraživači su istovremeno ukazali na značaj jačanja kognitivne fleksibilnosti koja može da pomogne u boljem upravljanju stresom i zamorom, i da održi dobar nivo empatije, o čemu govori studija koju je koordinirala Agata Zdunj Rizevska sa Medicinskog fakulteta u Gdanjsku u Poljskoj.
