САН КАО ОГЛЕДАЛО ДУШЕ Зашто нам умор убија емпатију?
Квалитетан сан утиче на то да људи имају више емпатије према другима, као и боље међуљудске односе, док их недовољан или лош сан чини нервознијим и мање склоним да имају разумевања за друге, показала је студија објављена у часопису „International Journal of Clinical and Health Psuchology”, пренео је Танјуг.
Истраживање је спроведено кроз две различите студије. У оквиру једне, током неколико дана испитиване су навике учесника истраживања у вези са спавањем, а потом укупан квалитет њиховог сна у претходном месецу. У другом истраживању, код једне групе испитаника експериментално је изазван континуирано испрекидан сан током целе ноћи, док је друга група остављена да спава без прекида.
Првом студијом је установљено да су особе са лошијим квалитетом сна биле мање емпатичне, а исто се показало и у другом истраживању код групе испитаника чији сан је био испрекидан. Аутори студије, коју је координирао Алекс Гилелес-Хилел са медицинског факултета при Хебрејском универзитету у Јерусалиму, истакли су да нам истраживање даје кључ за разумевање ефеката неквалитетног сна на емпатију.
Како се наводи, познато је да је фаза РЕМ сна повезана са ноћним интегрисањем емотивних искустава из претходног дана. Осим тога, и кратко спавање преко дана, током којег се развија РЕМ фаза сна, може да избрише негативне емоције и створи позивитне емотивне реакције, указују истраживачи, преноси лист Коријере.
Процењује се да између 15 и 20 одсто одраслих људи пати од несанице
Насупрот томе, студија је показала да селективно потискивање РЕМ фазе сна током ноћи може да појача негативне емоције наредног дана, што јасно указује на значај РЕМ фазе у систему регулисања емоција. Новија истраживања показала су, међутим, и да фаза сна која није РЕМ може позитивно да утиче на расположење и социјално понашање.
Истраживачи су такође истакли да је, поред квалитета, важна и дужина спавања, а процењује се да између 15 и 20 одсто одрасле популације пати од несанице. Када проблеми са спавањем постану пролонгирани, то такође може да има последице по физичко здравље, уз повећан ризик од кардиоваскуларних болести, депресије и пада когнитивних способности, истакли су научници.
Истраживачи су истовремено указали на значај јачања когнитивне флексибилности која може да помогне у бољем управљању стресом и замором, и да одржи добар ниво емпатије, о чему говори студија коју је координирала Агата Здуњ Ризевска са Медицинског факултета у Гдањску у Пољској.
