REZON: U prvom krugu srpskog aparthejda

Svo­je­vre­me­no su kri­mi­nal­ci u Du­nav­skom par­ku iz­vo­di­li trik u kom ti de­te pro­da­je ci­glu, i ako od­bi­ješ da je ku­piš, de­te poč­ne da pla­če i do­bi­ješ ba­ti­ne. Ako je ku­piš, de­te tra­ži da mu je vra­tiš. Ako od­bi­ješ, ono poč­ne da pla­če, i opet do­bi­ješ ba­ti­ne. U tu fa­zu su ušli pro­te­sti stu­de­na­ta i opo­zi­ci­je. Ako vlast bra­ni pro­sto­ri­je, on­da su kre­zu­be si­le­dži­je, ko­je na­pa­da­ju su­gra­đa­ne ko­ji mir­no lo­me i uni­šta­va­ju. Ako ih ne bra­ne, on­da su to ura­di­li sa­mo za­to da bi de­mon­stran­te mo­gli op­tu­ži­ti da su ne­sme­ta­no mo­gli da pri­stu­pe de­mo­li­ra­nju.

Što bi re­kao Džejms Bol­dvin, dok raz­bi­ja­ju pro­sto­ri­je SNS-a, blo­ka­de­ri su eks­cen­trič­ni re­vo­lu­ci­o­na­ri, a SNS-ov­ci ko­ji ih bra­ne su po­mah­ni­ta­li ma­ni­ja­ci. Kad oni raz­bi­ja­ju i tu­ku, tre­ba ih obo­ža­va­ti kao ko­lo­se de­mo­kra­tič­no­sti i avan­gar­de, a na­pred­nja­ke ko­ji to po­ku­ša­va­ju da spre­če mr­ze­ti kao od­vrat­ne de­mo­ne zla. 

Ve­ru­jem da po­sto­je mno­gi No­vo­sa­đa­ni, ko­ji od ču­da ne mo­gu da do­đu se­bi, da su mir­ni pro­te­sti evo­lu­i­ra­li u de­mo­li­ra­ju­ći pir. Ali, sam još uve­re­ni­ji da po­sto­ji je­dan broj No­vo­sa­đa­na, ko­ji sla­do­stra­sno li­ku­ju nad raz­lu­pa­nim pro­sto­ri­ja­ma SNS-a. Oni ve­ru­ju da je to pra­va me­ra po­li­ti­ke. Da je to tre­ba­lo uči­ni­ti ra­ni­je. I da ne­ma ni­čeg lo­šeg, ako na­pred­nja­ke za­i­sta bu­du ju­ri­li po uli­ca­ma, i spro­vo­di­li svo­ju osve­tu. 

Oče­ki­va­no, po­je­di­ni funk­ci­o­ne­ri vla­sti pre­te­ru­ju u svo­jim iz­ja­va­ma, da stu­den­ti i opo­zi­ci­ja že­le da na­pra­ve lo­gor za 2,3 mi­li­o­na bi­ra­ča SNS-a. Ili da je u pi­ta­nju fa­ši­zam. 

Me­đu­tim, iz po­sled­njih de­ša­va­nja, i nji­ho­vog tu­ma­če­nja u opo­zi­ci­o­nim me­di­ji­ma i iz­ja­va­ma nji­ho­vih in­te­lek­tu­a­la­ca i ana­li­ti­ča­ra, mo­že se za­klju­či­ti da bi jed­na „de­mo­krat­ska” vr­sta apart­hej­da bi­la po­li­tič­ki pro­gram or­ga­ni­za­to­ra pro­te­sta. U Sr­bi­ji se­gre­ga­ci­ja tre­nut­no ni­je ra­sna, ne­go kla­sna. I spro­vo­di je sa­mo­pro­gla­še­ni naj­li­be­ral­ni­ji deo Sr­bi­je. 

Pre­te­ru­jem? Ne. Ali iz na­si­lja kom su pri­be­gli, i re­či­ma ko­jim ga oprav­da­va­ju ne­ma sum­nje da bi do­ne­li za­kon, ko­jim bi čla­no­vi­ma i gla­sa­či­ma SNS-a us­kra­ti­li rav­no­prav­no uče­šće u dru­štvu. Za SNS ne­će bi­ti me­sta u grad­skim auto­bu­si­ma. U ka­fi­ći­ma. Re­sto­ra­ni­ma. Fri­zer­skim sa­lo­ni­ma. Mo­ći će da se­de sa­mo u ša­ra­ga­ma, a re­sto­ra­ni i lo­ka­li u ko­je sme­ju da do­la­ze bi­će po­seb­no obe­le­že­ni i ozna­če­ni. 

Ho­će­te li for­mi­ra­ti od­re­de ko­ji će obi­la­zi­ti gra­ske uli­ce i pro­ve­ra­va­ti ko je za SNS, a ko za vas, i u slu­ča­ju da na­đe­te ta­kvog je­re­ti­ka, ve­zi­va­ti ga za stub sra­ma, ko­ji će­te po­sta­vi­ti na Tr­gu slo­bo­de, ili kao ne­kad na­sred da­na­šnje Zmaj Jo­vi­ne uli­ce? Ho­će­te li za­tvo­ri­ti fir­me svih lju­di ko­ji su uz SNS? Da li će­te za­bra­ni­ti ulaz na fa­kul­te­te svim stu­den­ti­ma ko­ji po­dr­ža­va­ju SNS? Da na­pred­njač­ka de­ca bu­du oši­ša­na do gla­ve? Ili da na ru­ka­vi­ma no­se ozna­ke, da pri­pa­da­ju ni­žoj dru­štve­noj gru­pi? Kan­di­duj­te to kao po­li­tič­ki pro­gam. Na­pi­ši­te to u pro­gram­skim na­če­li­ma. Na­ve­di­te to kao glav­ne ci­lje­ve. I da vi­di­mo ko će to po­dr­ža­ti? Ko će gla­sa­ti za vas?

Pi­tam se ka­ko ne­ko ko se to­bo­že za­la­že za bo­lje in­sti­tu­ci­je mo­že ve­ro­va­ti da se one mo­gu iz­gra­di­ti spa­lji­va­njem i ru­še­njem? I ne tre­ba da se spo­ri­mo oko to­ga je li de­mo­li­ra­nja bi­lo. Nji­ho­va po­sled­nja de­la su ka­ta­log na­si­lja. To po­tvr­đu­ju i nji­ho­vi me­di­ji, ko­ji iz­ve­šta­va­ju da su “gra­đa­ni de­mon­stran­ti de­mo­li­ra­li pro­sto­ri­je SNS-a”. Ja­vlja­ju­ći to kao vest da je sni­že­na ce­na lu­ka na pi­ja­ci. 

Sa lo­gič­kog i ljud­skog sta­no­vi­šta, od sa­mog de­mo­li­ra­nja stra­šni­ja je in­ten­ci­ja da se oprav­da po­li­ti­ka na­si­lja. Za­to u iz­ve­šta­ji­ma go­vo­re da je “do­šlo do su­ko­ba uče­sni­ka pro­te­sta sa po­li­ci­jom”. Ne mo­že da do­đe do su­ko­ba po­li­ci­je i uče­sni­ka pro­te­sta. Sa­mo de­mon­stran­ti mo­gu da na­pad­nu po­li­ci­ju. I da de­mon­stran­ti ni­su kri­vi što su de­mo­li­ra­li pro­sto­ri­je SNS-a u tri de­la No­vog Sa­da, ne­go po­li­ci­ja što ni­je do­šla da ih u to­me spre­či. Ne­ka nam ob­ja­sne, ako ni­su ima­li na­me­ru da se po­tu­ku s na­pred­nja­ci­ma, i da im de­mo­li­ra­ju pro­sto­ri­je, za­što su uop­šte išli ta­mo? Za­što su no­si­li le­tve, i ka­me­nje? Za­što su na­pa­li gra­do­na­čel­ni­ka da je obi­la­skom de­va­sti­ra­nih pro­sto­ri­ja po­či­nio ve­ći greh, ne­go de­mon­stran­ti, ko­ji su ih iz raz­lu­pa­li? 

Po­ri­ca­njem i re­la­ti­vi­za­ci­ji­om ni­šta ne­će­te po­sti­ći. Kre­i­ra­te for­mu­lu u ko­joj laž po­sta­je pri­hva­tlji­vi­ja od isti­ne. Vi ne že­li­te no­vo dru­štvo! Vi že­li­te svo­je dru­štvo! Že­li­te vlast. Da od­lu­ču­je­te o sud­bi­na­ma dru­gih. U svom sr­cu no­si­te osve­tu. Va­šim ve­na­ma te­ku ide­je od­ma­zde. Že­li­te da ski­da­te gla­ve! Hap­si­te. Ot­pu­šta­te. Usta­no­vi­će­te stu­bo­ve sra­ma! Ko­li­ko god da hva­li­te de­mo­kra­ti­ju, vaš kon­cept sve­ta je ne­mi­lo­srd­no bolj­še­vič­ki. Ne­ma pra­ved­ne osve­te! Ona no­si žr­tve. U kr­vi. Ili pat­nji.

Od sre­de i če­tvrt­ka, gra­đa­ni ko­ji vas iskre­no po­dr­ža­va­ju po­če­li su da se pi­ta­ju tre­ba­ju li na­sta­vi­ti da se i da­lje žr­tvu­ju za va­šu ne­ra­zum­nu bor­bu. Fi­zič­ka si­la ni­je pri­klad­na za mo­ral­nu ob­no­vu. Dru­štvo i nje­go­ve in­sti­tu­ci­je po­sto­je da nas za­šti­te od dru­gih, ali pre sve­ga nas sa­mih. Mi smo me­ra, ne tu­đe, ne­go sop­stve­ne čo­več­no­sti.

Svi ko­ji su pro­tiv ha­o­sa, i an­ti­de­mor­ta­ske uzur­pa­ci­je ljud­skih pra­va i slo­bo­da ne­ka to ja­sno ka­žu. Isto ta­ko, svi ko­ji se za­la­žu za po­li­ti­ku raz­lu­pa­nih sta­ka­la, uni­šte­nih pro­sto­ra, se­gre­ga­ci­ju i na­si­lje ne­ka to otvo­re­no sa­op­šte! 

Piše: Milorad Bojović

Autor je struč­njak za od­no­se s jav­no­šću