РЕЗОН: У првом кругу српског апартхејда

Сво­је­вре­ме­но су кри­ми­нал­ци у Ду­нав­ском пар­ку из­во­ди­ли трик у ком ти де­те про­да­је ци­глу, и ако од­би­јеш да је ку­пиш, де­те поч­не да пла­че и до­би­јеш ба­ти­не. Ако је ку­пиш, де­те тра­жи да му је вра­тиш. Ако од­би­јеш, оно поч­не да пла­че, и опет до­би­јеш ба­ти­не. У ту фа­зу су ушли про­те­сти сту­де­на­та и опо­зи­ци­је. Ако власт бра­ни про­сто­ри­је, он­да су кре­зу­бе си­ле­џи­је, ко­је на­па­да­ју су­гра­ђа­не ко­ји мир­но ло­ме и уни­шта­ва­ју. Ако их не бра­не, он­да су то ура­ди­ли са­мо за­то да би де­мон­стран­те мо­гли оп­ту­жи­ти да су не­сме­та­но мо­гли да при­сту­пе де­мо­ли­ра­њу.

Што би ре­као Џејмс Бол­двин, док раз­би­ја­ју про­сто­ри­је СНС-а, бло­ка­де­ри су екс­цен­трич­ни ре­во­лу­ци­о­на­ри, а СНС-ов­ци ко­ји их бра­не су по­мах­ни­та­ли ма­ни­ја­ци. Кад они раз­би­ја­ју и ту­ку, тре­ба их обо­жа­ва­ти као ко­ло­се де­мо­кра­тич­но­сти и аван­гар­де, а на­пред­ња­ке ко­ји то по­ку­ша­ва­ју да спре­че мр­зе­ти као од­врат­не де­мо­не зла. 

Ве­ру­јем да по­сто­је мно­ги Но­во­са­ђа­ни, ко­ји од чу­да не мо­гу да до­ђу се­би, да су мир­ни про­те­сти ево­лу­и­ра­ли у де­мо­ли­ра­ју­ћи пир. Али, сам још уве­ре­ни­ји да по­сто­ји је­дан број Но­во­са­ђа­на, ко­ји сла­до­стра­сно ли­ку­ју над раз­лу­па­ним про­сто­ри­ја­ма СНС-а. Они ве­ру­ју да је то пра­ва ме­ра по­ли­ти­ке. Да је то тре­ба­ло учи­ни­ти ра­ни­је. И да не­ма ни­чег ло­шег, ако на­пред­ња­ке за­и­ста бу­ду ју­ри­ли по ули­ца­ма, и спро­во­ди­ли сво­ју осве­ту. 

Оче­ки­ва­но, по­је­ди­ни функ­ци­о­не­ри вла­сти пре­те­ру­ју у сво­јим из­ја­ва­ма, да сту­ден­ти и опо­зи­ци­ја же­ле да на­пра­ве ло­гор за 2,3 ми­ли­о­на би­ра­ча СНС-а. Или да је у пи­та­њу фа­ши­зам. 

Ме­ђу­тим, из по­след­њих де­ша­ва­ња, и њи­хо­вог ту­ма­че­ња у опо­зи­ци­о­ним ме­ди­ји­ма и из­ја­ва­ма њи­хо­вих ин­те­лек­ту­а­ла­ца и ана­ли­ти­ча­ра, мо­же се за­кљу­чи­ти да би јед­на „де­мо­крат­ска” вр­ста апарт­хеј­да би­ла по­ли­тич­ки про­грам ор­га­ни­за­то­ра про­те­ста. У Ср­би­ји се­гре­га­ци­ја тре­нут­но ни­је ра­сна, не­го кла­сна. И спро­во­ди је са­мо­про­гла­ше­ни нај­ли­бе­рал­ни­ји део Ср­би­је. 

Пре­те­ру­јем? Не. Али из на­си­ља ком су при­бе­гли, и ре­чи­ма ко­јим га оправ­да­ва­ју не­ма сум­ње да би до­не­ли за­кон, ко­јим би чла­но­ви­ма и гла­са­чи­ма СНС-а ус­кра­ти­ли рав­но­прав­но уче­шће у дру­штву. За СНС не­ће би­ти ме­ста у град­ским ауто­бу­си­ма. У ка­фи­ћи­ма. Ре­сто­ра­ни­ма. Фри­зер­ским са­ло­ни­ма. Мо­ћи ће да се­де са­мо у ша­ра­га­ма, а ре­сто­ра­ни и ло­ка­ли у ко­је сме­ју да до­ла­зе би­ће по­себ­но обе­ле­же­ни и озна­че­ни. 

Хо­ће­те ли фор­ми­ра­ти од­ре­де ко­ји ће оби­ла­зи­ти гра­ске ули­це и про­ве­ра­ва­ти ко је за СНС, а ко за вас, и у слу­ча­ју да на­ђе­те та­квог је­ре­ти­ка, ве­зи­ва­ти га за стуб сра­ма, ко­ји ће­те по­ста­ви­ти на Тр­гу сло­бо­де, или као не­кад на­сред да­на­шње Змај Јо­ви­не ули­це? Хо­ће­те ли за­тво­ри­ти фир­ме свих љу­ди ко­ји су уз СНС? Да ли ће­те за­бра­ни­ти улаз на фа­кул­те­те свим сту­ден­ти­ма ко­ји по­др­жа­ва­ју СНС? Да на­пред­њач­ка де­ца бу­ду оши­ша­на до гла­ве? Или да на ру­ка­ви­ма но­се озна­ке, да при­па­да­ју ни­жој дру­штве­ној гру­пи? Кан­ди­дуј­те то као по­ли­тич­ки про­гам. На­пи­ши­те то у про­грам­ским на­че­ли­ма. На­ве­ди­те то као глав­не ци­ље­ве. И да ви­ди­мо ко ће то по­др­жа­ти? Ко ће гла­са­ти за вас?

Пи­там се ка­ко не­ко ко се то­бо­же за­ла­же за бо­ље ин­сти­ту­ци­је мо­же ве­ро­ва­ти да се оне мо­гу из­гра­ди­ти спа­љи­ва­њем и ру­ше­њем? И не тре­ба да се спо­ри­мо око то­га је ли де­мо­ли­ра­ња би­ло. Њи­хо­ва по­след­ња де­ла су ка­та­лог на­си­ља. То по­твр­ђу­ју и њи­хо­ви ме­ди­ји, ко­ји из­ве­шта­ва­ју да су “гра­ђа­ни де­мон­стран­ти де­мо­ли­ра­ли про­сто­ри­је СНС-а”. Ја­вља­ју­ћи то као вест да је сни­же­на це­на лу­ка на пи­ја­ци. 

Са ло­гич­ког и људ­ског ста­но­ви­шта, од са­мог де­мо­ли­ра­ња стра­шни­ја је ин­тен­ци­ја да се оправ­да по­ли­ти­ка на­си­ља. За­то у из­ве­шта­ји­ма го­во­ре да је “до­шло до су­ко­ба уче­сни­ка про­те­ста са по­ли­ци­јом”. Не мо­же да до­ђе до су­ко­ба по­ли­ци­је и уче­сни­ка про­те­ста. Са­мо де­мон­стран­ти мо­гу да на­пад­ну по­ли­ци­ју. И да де­мон­стран­ти ни­су кри­ви што су де­мо­ли­ра­ли про­сто­ри­је СНС-а у три де­ла Но­вог Са­да, не­го по­ли­ци­ја што ни­је до­шла да их у то­ме спре­чи. Не­ка нам об­ја­сне, ако ни­су има­ли на­ме­ру да се по­ту­ку с на­пред­ња­ци­ма, и да им де­мо­ли­ра­ју про­сто­ри­је, за­што су уоп­ште ишли та­мо? За­што су но­си­ли ле­тве, и ка­ме­ње? За­што су на­па­ли гра­до­на­чел­ни­ка да је оби­ла­ском де­ва­сти­ра­них про­сто­ри­ја по­чи­нио ве­ћи грех, не­го де­мон­стран­ти, ко­ји су их из раз­лу­па­ли? 

По­ри­ца­њем и ре­ла­ти­ви­за­ци­ји­ом ни­шта не­ће­те по­сти­ћи. Кре­и­ра­те фор­му­лу у ко­јој лаж по­ста­је при­хва­тљи­ви­ја од исти­не. Ви не же­ли­те но­во дру­штво! Ви же­ли­те сво­је дру­штво! Же­ли­те власт. Да од­лу­чу­је­те о суд­би­на­ма дру­гих. У свом ср­цу но­си­те осве­ту. Ва­шим ве­на­ма те­ку иде­је од­ма­зде. Же­ли­те да ски­да­те гла­ве! Хап­си­те. От­пу­шта­те. Уста­но­ви­ће­те сту­бо­ве сра­ма! Ко­ли­ко год да хва­ли­те де­мо­кра­ти­ју, ваш кон­цепт све­та је не­ми­ло­срд­но бољ­ше­вич­ки. Не­ма пра­вед­не осве­те! Она но­си жр­тве. У кр­ви. Или пат­њи.

Од сре­де и че­тврт­ка, гра­ђа­ни ко­ји вас искре­но по­др­жа­ва­ју по­че­ли су да се пи­та­ју тре­ба­ју ли на­ста­ви­ти да се и да­ље жр­тву­ју за ва­шу не­ра­зум­ну бор­бу. Фи­зич­ка си­ла ни­је при­клад­на за мо­рал­ну об­но­ву. Дру­штво и ње­го­ве ин­сти­ту­ци­је по­сто­је да нас за­шти­те од дру­гих, али пре све­га нас са­мих. Ми смо ме­ра, не ту­ђе, не­го соп­стве­не чо­веч­но­сти.

Сви ко­ји су про­тив ха­о­са, и ан­ти­де­мор­та­ске узур­па­ци­је људ­ских пра­ва и сло­бо­да не­ка то ја­сно ка­жу. Исто та­ко, сви ко­ји се за­ла­жу за по­ли­ти­ку раз­лу­па­них ста­ка­ла, уни­ште­них про­сто­ра, се­гре­га­ци­ју и на­си­ље не­ка то отво­ре­но са­оп­ште! 

Пише: Милорад Бојовић

Аутор је струч­њак за од­но­се с јав­но­шћу