SLAVIMO SVETOG ZOSIMA I JAKOVA TUMANSKOG Nebeski zaštitnici i iscelitelji ZA ZDRAVLJE IZGOVORITE OVE MOLITVE

Danas je i slava manastira Tumane. 

Sveti Jakov je živeo krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka. Bio je čovek svetskog obrazovanja, dvostruki doktor nauka. Za svoje vreme jedan od najobrazovanijih ljudi. Radio je u Francuskoj pri Kraljevskoj ambasadi, ali je pod utiskom propovedi vladike Nikolaja 30-ih godina prošlog veka ostavio službu i otišao kako bi postao iskušenik, a kasnije i monah kod Svetog vladike Nikolaja.

Sveti Jakov je jedna retko sveta duša, rekao je ranije za RTS iguman manastira Tumane Dimitrije.

"Za sebe je govorio da ga je susret s Bogom i pobožnim ljudima i Svetim vladikom Nikolajem toliko dotakao i da se u tom trenutku osetio kao prelomljen i ponovo rođen". 

Od svojih savremenika zapamćen je kao čovek svetog i više nego uzornog monaškog života, kojeg su već tokom života smatrali za svetog čoveka. Tokom Drugog svetskog rata išao je po Srbiji i misionario, zbog čega je od ondašnjih vlasti bio strašno gonjen na samom kraju rata i neposredno potom. 

"U novembru 1945. godine strašno je pretučen u Trsteniku jer je bio u manastiru Ljubostinji. Tamo nisu hteli da ga likvidiraju zbog velikog poštovanja naroda", kaže iguman. 

Ipak, sačekali su ga u Požarevcu, na putu za manastir Tumane, i strašno ga pretukli i u kući jednog bogomoljca u selu Rabrovo.

"Sveti Jakov se upokojio 16. februara 1946. godine i po sopstvenom zaveštanju, iako je bio žički monah, rekao je da želi da se sahrani na monaškom groblju manastira Tumane". 

Zbog svetitelja i čuda, manastir među najposećenijim 

Iguman manastira kaže da je velika posećenost manastira upravo zahvaljujući svetiteljima koji u njemu počivaju. 

"Tu su mošti Svetog Zosima, Tumanskog Sinaita, monaha iz 14. veka, i mošti Svetog Jakova Novog Tumanskog. I Bog je te svetitelje darivao darom čudotvorca i celivanja naroda i zato ljudi sa svih strana pa čak i ljudi drugih vera dolaze da kod njih potraže pomoć utehu i blagoslav", objašnjava otkud tako mnogo vernika dolazi.

Istorijat manastira i veza sa Milošem Obilićem

Postiji više predanja o tome ko je ktitor manastira čiji se nastanak vezuje za 14. vek. Prvi sačuvani zapsi o manastiru potiču iz 16. veka.

Navodi se da je srušeni manastir obnovio Miloš Obilić, kome se po jednom predanju pripisuje ktitorstvo Tumana. 

Po predanju je Miloš Obilić nehotice, u lovu, ustrelio Svetog Zosima. 

Sveti Zosim tumanski bio je veliki molitvenik i duhovnik. Pripada grupi monaha isihasta, poznatih pod imenom Sinaiti, koji su u vreme kneza Lazara, naselili Srbiju. 

O njegovom životu nema sačuvanih istorijskih podataka. Po predanju živeo je sam u kamenoj pećini isposnici kod današnjeg manastira Tuman. 

"Kada ga je poneo svom dvoru da mu izvida rane, na mestu gde se danas nalazi crkva, Sveti Zosim je uzviknuo – Tu me mani i pusti me da umrem. U znak kajanja za nehotično ubistvo svetitelja, na njegovom grobu je vojvoda Miloš Obilić počeo da zida crkvu. Kad je stigao do krova, glasnici kneza Lazara su došli sa porukom iz Kruševca – Tu mani zadužbinu, i dođi da idemo u boj protiv Turaka. Po tom dvostrukom – tu mani, manastir Tumane dobija svoje ime, i narod ga završava posle Kosovskog boja", ispričao je za RTS iguman Dimitrije Plećević.

Molitve za zdravlje upućene svecima

Prepodobni i bogonosni oci naši Zosime i Jakove, životom svojim na zemlji posvedočili ste Hrista. Odričući se od privremenih blaga, nasledili ste večna. 

Tajnom bogomislija osveštali ste sebe. Slobodom svojom izabrali ste Carstvo Božije, radi koga pretrpeste sve nedaće života. Stekavši smelost, kao prijatelj Gospodnji i sažitelji svetih u Raju, i nas nedostojne spomenite, da u danu večnog suda, sa poslednjima obretemo milost Božiju. 

I u vreme zemnoga bivstvovanja našeg, naučite nas primerom svetim, kako da pravilno ispovedamo istinitoga Boga i živimo kako je ugodno u Njemu, slaveći ga u Trojici, Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin. 

Druga molitva 

O čudesni i bogonosni oci naši Zosime i Jakove, molitveno zastupite sve one koji vam pritiču sa ljubavlju, znajući da ste stekli smelost pred Bogom.

Ne otpustite bez utehe, nikoga od malih Hristovih slugu, koji vam vape, stradanjima i bolestima mnogim ophrvani. Darujte im po blagodati kojom vas ukrepi Gospod, da utešeni i ohrabreni dođu do poznanja istine i postanu udeonici stada odabranoga. 

Da utelovljeni u svetim tajnama zajednici Crkve, naslede večna dobra i naslađuju se gledanjem lica Božijega, slaveći i u vreme zemnoga života, Boga u Trojici, Oca i Sina i Svetoga duga, sada i uvek i u vekove vekova. Amin. 

(Telegraf.rs)