RODITELJSKI BEZ RODITELJA U srednjim školama sve praznije učionice DA LI SE PORODIČNA ODGOVORNOST POLAKO GASI?

Neko bi ovo možda nazvao zanemarivanjem, odnosno nezainteresovanšću za decu, za njihov uspeh, za probleme s kojima se suočavaju ili koje prave drugima...

Razredne starešine neretko razgovaraju s tek nekolicinom prisutnih.

– Na prvom roditeljskom ove godine kod sina koji je četvrti razred jedne srednje stručne beogradske škole od roditelja 28 učenika pojavilo svega troje. Bila sam šokirana, očigledno ih ne zanima, jer smatraju da je dete veliko. Došli su roditelji odličnih đaka, a majki problematičnih nigde nema – ispričala je jedna čitateljka.

S druge strane, na ovu pojavu se gleda i iz aspekta da se na roditeljskom više ne dobijaju nikakve informacije važne po đaka, osim koliko je potrebno dati novca za kakvu akciju, za rekreativnu, izlet ili ekskurziju.

– Sve se svodi na to da se više ne govori poimence o učenicima, iz kog su predmeta popustili, gde su bolji nego što su bili, kada su napravili problem, ili je njima napravljen, kada su izostali sa časova... Dođeš, odsediš pola sata ili više, razredni starešina priča uopšteno o svima, uopšteno o uspehu, uopšteno da uopštenije ne može. A ako i hoće nešto da konkretizuje, onda se sve svodi na to da je, recimo, neko nekad negde napravio nešto što ne bi trebalo. Kada postoje ozbiljne nesuglasice među đacima, izbegava se da se o tome govori, osim ako roditelj ugroženog baš ne insistira, a onda se opet imena preskaču. Na tome se završava. Svaki roditelj, naravno, misli da to nije njegovo dete. I čemu takvi roditeljski? Imaš „otvorena vrata”, pa ideš od nastavnika do nastavnika da se raspituješ, više saznaš – smatra drugi roditelj.

Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, potvrđuje da u srednjim školama postoji trend nedolaska roditelja:

– Pojave se samo u prvom razredu kada treba da se upoznaju sa školom i nastavnicima, a posle toga je zainteresovanost za obrazovanje, vladanje i uspeh deteta u školi minimalno. Ukoliko roditelji ne žele da brinu o detetu ili ih ne interesuje škola, moraju da snose i određenu odgovornost.

Kaže i da nastavnik na roditeljskom ne bi trebalo pred svima da iznosi pojedinačne detalje o učenicima:

– Čim nastavnik unese neki podatak u elektronski dnevnik, to roditelj vidi i nema potrebe da ostali roditelji slušaju da njegovo dete beži sa časova ili da je popustilo iz nekog predmeta. Možda je to jedan od razloga zbog kojih ne dolaze, ali nisu bili prisutni ni pre uvođenja elektronskog dnevnika. Pojave se jedino kada dete ima jedinice i mora na popravni, tada se vrlo brzo angažuju.