РОДИТЕЉСКИ БЕЗ РОДИТЕЉА У средњим школама све празније учионице ДА ЛИ СЕ ПОРОДИЧНА ОДГОВОРНОСТ ПОЛАКО ГАСИ?
У српским школама примећен је забрињавајући тренд, посебно у средњим школама – родитељи све више изостају с родитељских састанака.
Неко би ово можда назвао занемаривањем, односно незаинтересованшћу за децу, за њихов успех, за проблеме с којима се суочавају или које праве другима...
Разредне старешине неретко разговарају с тек неколицином присутних.
– На првом родитељском ове године код сина који је четврти разред једне средње стручне београдске школе од родитеља 28 ученика појавило свега троје. Била сам шокирана, очигледно их не занима, јер сматрају да је дете велико. Дошли су родитељи одличних ђака, а мајки проблематичних нигде нема – испричала је једна читатељка.
С друге стране, на ову појаву се гледа и из аспекта да се на родитељском више не добијају никакве информације важне по ђака, осим колико је потребно дати новца за какву акцију, за рекреативну, излет или екскурзију.
– Све се своди на то да се више не говори поименце о ученицима, из ког су предмета попустили, где су бољи него што су били, када су направили проблем, или је њима направљен, када су изостали са часова... Дођеш, одседиш пола сата или више, разредни старешина прича уопштено о свима, уопштено о успеху, уопштено да уопштеније не може. А ако и хоће нешто да конкретизује, онда се све своди на то да је, рецимо, неко некад негде направио нешто што не би требало. Када постоје озбиљне несугласице међу ђацима, избегава се да се о томе говори, осим ако родитељ угроженог баш не инсистира, а онда се опет имена прескачу. На томе се завршава. Сваки родитељ, наравно, мисли да то није његово дете. И чему такви родитељски? Имаш „отворена врата”, па идеш од наставника до наставника да се распитујеш, више сазнаш – сматра други родитељ.
Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа, потврђује да у средњим школама постоји тренд недоласка родитеља:
– Појаве се само у првом разреду када треба да се упознају са школом и наставницима, а после тога је заинтересованост за образовање, владање и успех детета у школи минимално. Уколико родитељи не желе да брину о детету или их не интересује школа, морају да сносе и одређену одговорност.
Каже и да наставник на родитељском не би требало пред свима да износи појединачне детаље о ученицима:
– Чим наставник унесе неки податак у електронски дневник, то родитељ види и нема потребе да остали родитељи слушају да његово дете бежи са часова или да је попустило из неког предмета. Можда је то један од разлога због којих не долазе, али нису били присутни ни пре увођења електронског дневника. Појаве се једино када дете има јединице и мора на поправни, тада се врло брзо ангажују.
