„Није лако спријатељити се с Новосађанима“ „НАШ“ МЕКСИКАНАЦ КОЈИ ВЕЋ 10 ГОДИНА ЖИВИ У СРБИЈИ и ракију воли више и од текиле ОТКРИО зашто је Нови Сад једини град у земљи који му се НИЈЕ ДОПАО
Мексиканац Карлос, који живи у Београду, годинама је познато лице у домаћој јавности.
Његов шарм, спонтаност и аутентично одушевљење Србијом учинили су га готово "нашим". Он већ десет година живи овде, где повремено ради и као преводилац.
Ипак, занимљиво је да Србија није прво место ван домовине у којем је живео. Пре него што је овде пронашао свој дом, Карлос је неколико година провео у Канади и Русији.
Иако се на први поглед чини да Мексико и Србија немају много заједничког, Карлос тврди супротно. Оно што га је највише "купило" јесте српски смисао за хумор који га подсећа на мексички, пише Блиц.
Ни у једном језику то нисам видео, само на шпанском и на српском. То је врло уникатно, играш се речима. Занимљива ствар у вези са српским језиком јесте број сленгова да кажеш како си се напио. Сећам се када нас је било пар Срба и пар Латиноамериканаца, покушавали смо да схватимо колико имамо начина да то кажемо на шпанском, можда 4-5 начина. А Срби... Помагао сам Србима наравно, нашли смо двадесетак, ако не и више. "Препити се", "напити се'", "олешити се", "препарирати се", "отровати се"... Има доста - наводи Карлос у једном видеу на Јутјубу.
Како даље прича, први културолошки шок доживео је у Бањалуци, и то због љубазности која га је пратила, како каже, кроз читав Балкан и Србију.
Изашао сам из аутобуса, нека мајка и њен син су приметили да нисам оданде, приметили су можда како сам изгубљен и слично. Мајка није знала енглески, али њен син јесте. Он ми је пришао и упитао ме: "Одакле си, јеси ли добро, јеси ли се изгубио? Треба ли ти помоћ, имаш ли где да преспаваш?" Мајка му је говорила да ми преводи. Рекао сам: "Не брините, резервисао сам собу, хвала вам. Само ми треба помоћ да пронађем банкомат". Мајка је кренула да вади новчаник да ми да новац. Рекла је сину "дај му новац да има за такси" - присетио се Мексиканац.
У Србији највише воли слободу
Карлос признаје да од свега што воли у Србији, ипак највише воли слободу коју има.
То је једина главна разлика између Србије и Мексика. Мексико је мало опаснији, мада зависи доста и од места. Мој град Печука и није толико опасан, али немаш овакву слободу као у Србији. Овде можеш да изађеш на улицу било где и било кад. Чак се и девојке враћају кућама у 2 ујутру, шетају саме улицама и знају да их нико неће узнемиравати - истиче он.
Ракија пре текиле
Иако долази из земље текиле, Карлос данас без устезања признаје да је ракија његово омиљено пиће.
Овде те сви нуде ракијом. Навикао сам се. Попијем ракију од почетка дана. "Узми дрмни ракију, кафа уз ракију", све то ми говоре. И стварно је укусна и имам осећај кад је попијем да добијем додатну енергију - наводи.
Дајте ми чашицу текиле или ракије, изабраћу ракију. Културолошки гледано више сам Србин. Бринем се да ћу када одем у Мексико да посетим породицу, да ћу се тамо осећати као туриста, закључио је на крају, пише Блиц.
Каже да му највише недостаје храна, јер се у Мексику припрема на много различитих начина и уз бројне састојке који у Србији нису доступни. Иако у Београду постоји велики број ресторана који нуде мексичку кухињу, Карлос истиче да то "нема много везе са правом мексичком храном".
То је неко америчко с**ње, наравно Американци кваре кухиње свих народа. Овде су америчке верзије мексичке кухиње - наглашава он.
Иако обожава Србију, Карлос признаје да му се један град није допао, и то онај који многи називају најлепшим у нашој земљи, те да су људи тамо другачији.
Новосађани нису толико отворени као у остатку Србије, то је мој лични утисак. Људи су некако најзатворенији у Новом Саду, било ми је потребно много више времена да их упознам. Није лако спријатељити се са неким у Новом Саду као што је то случај у Београду или неком другом делу државе. Људи у Новом Саду имају средњоевропски менталитет, доста удаљенији од балканског. Прва 2-3 пута када сам био уопште ми се није свиђао. Заиста ми се није свиђао Нови Сад. Мислио сам - људи су досадни, затворенији. Тек трећи пут сам имао са ким да се видим, и онда сам могао да упознајем људе оданде и тада је почео да ми се више допада , казао је.
