(FOTO) NI VRUĆINA NE MOŽE DA IH ZAUSTAVI! Novosadski penzioneri rano ujutru treniraju na Limanu, a uskoro ih čekaju nova takmičenja i medalje

Milka Delić, koordinatorka Sportske sekcije Gradske organizacije penzionera (GOP) Novi Sad, koju smo zatekli na otvorenim terenima na Limanu, kaže za „Dnevnik” da se ekipa okuplja već u osam sati ujutru kako bi izbegla velike vrućine.

– Leto je, a nama su u toku ozbiljne pripreme. Želeli smo da treniramo na Keju, ali je prevruće. Zato smo pronašli debelu hladovinu na terenu iza Limanske pijace. Sastajemo se rano ujutru i tu imamo odlične uslove za košarku, fudbal i brzo hodanje. Četvrtak nam je rezervisan za pikado u našem Klubu na Trgu mladenaca, gde igramo i šah. Treniramo bukvalno svakog dana – kaže Delić.

Penzionere Novog Sada uskoro očekuju veliki sportski izazovi za koje se vredno pripremaju. Već 10. avgusta putuju na takmičenje u Zrenjanin. Potom će, 1. septembra, biti domaćini i organizatori Pokrajinskog takmičenja na SPENS-u.

– Reč je o kvalifikacijama za Penzionersku olimpijadu u Vrnjačkoj Banji. Naša ekipa broji petoro aktivnih takmičara. Pravila nalažu da u timu budu i žene i muškarci, a svaki takmičar može da nastupi u tri discipline. Trenutno u sekciji imamo oko deset aktivnih članova, ali moj cilj je da animiram što više ljudi. Želimo da nam se obezbedi sala kako bi veći broj starijih sugrađana mogao da nam se priključi tokom cele godine – priča naša sagovornica.

Milka ističe da se u ekipi tačno zna ko je u čemu najbolji, ali da je konačan plasman manje važan od onoga što sport donosi i telu i duhu.

– Svi su u nečemu dobri. Moje discipline su šutiranje penala i brzo hodanje. Neko je u nečemu bolji, neko slabiji, pa će rezultati na kraju odlučiti ko će u kojoj disciplini nastupiti. Ipak, takmičenje dođe i prođe. Nije ono najvažnije. Najvažnije je biti aktivan – kaže ona.

Iza Milkine vedrine i borbenosti krije se i lična priča o prevazilaženju najtežih životnih trenutaka kroz pokret i druženje.

– Pre pet godina preminuo mi je suprug. U isto vreme ostavila sam i cigarete. Najgora stvar koja čoveku tada može da se dogodi jeste apatija i zatvaranje u četiri zida. Odlučila sam da izađem iz kuće. Počela sam da šetam, jedno vreme sam išla i na salsu, ali mi je to vremenom postalo skupo. Tada sam shvatila koliko kretanje donosi pozitivnu energiju i zato starijima savetujem da fizičku aktivnost shvate kao obavezu. Danas punim 69 godina, a među nama ima i ljudi koji su desetak godina stariji od mene, a aktivniji su, dolaze na druženja, uživaju u muzici i igri. Moj cilj je da nas bude bar trideset koji smo stalno aktivni. Najvažnije je pobediti apatiju i uživati u životu – poručuje Milka Delić.

Mladen Boroja biciklom stiže na svaki trening, a za naše novine kaže da se ranije bavio sportom. 

- Kada sam otišao u penziju, rešio sam da se ponovo aktiviram. Postao sam član Kluba „Branko Ćopić“, koji radi pri Gerontološkom centru Novi Sad. Tamo sam video da postoje ove sportske igre i odmah sam se uključio. Jednostavno, volim da se takmičim. To je prelepo, ali i zarazno – kaže uz osmeh Mladen Boroja (71), član sportske sekcije.

Mladen je u invalidskoj penziji već šest godina. Iako je imao ozbiljnih zdravstvenih problema sa pankreasom, zbog kojih je i prestao da radi, njegov sportski duh ostao je neslomiv.

– Na treninge u Novi Sad dolazim iz Futoga biciklom, a njime se i vraćam. Vožnja je odlična za zdravlje, ali za ovu relaciju čovek mora da ima snage i kondicije. Pored toga što redovno treniram, radim i privatno kako bih dopunio kućni budžet. Nikada se ne predajem – kaže naš sagovornik.

Kada je reč o disciplinama, Mladen je svestran sportista, ali priznaje da je prema sebi uvek strog.

– Najbolji sam u košarci, fudbalu i pikadu, a odnedavno treniram i šah. Takmičar sam u duši i uvek mislim da mogu bolje. Težim što boljem rezultatu, a teško je dostići maksimum bez ozbiljnog rada. Zato svim penzionerima poručujem: ako neko misli da će doći u sekciju samo da bi prekratio vreme – to ne ide tako. Mora ozbiljno da se vežba i trenira – veli naš sagovornik.

Za Mladena i njegove klupske kolege već su iza njih značajni uspesi, a ambicije za naredni period su velike.

– Prošle godine ostvarili smo sjajne rezultate – osvojili smo treće mesto na Pokrajinskom takmičenju, a bili smo prvi na prvenstvu u Vrbasu – kaže Mladen Boroja.

Evica Stojić trenira u osmoj deceniji, a kao mlada je volela sport. 

- Trenirala sam rukomet i trčanje, doduše ne profesionalno, ali sportski duh je ostao u meni. Zato sam se, čim se ukazala prilika, priključila sportskoj sekciji pri Gerontološkom centru. Danas sam kapiten ekipe za sve sportove. Takmičimo se u pikadu, košarci, fudbalu, alkama, pločicama i mnogim drugim disciplinama. Ovde, u Limanskom parku, okupili smo se kako bismo zajedno trenirali za predstojeće penzionerske susrete – ponosno ističe Evica Stojić (74).

Ona je u penziji već 26 godina, ali za nju pasivan život ne postoji. U sportskim aktivnostima pronašla je savršen balans između fizičkog zdravlja i bogatog društvenog života.

– Pronašla sam se u ovome, baš kao i moj kolega Boroja. Malo treniramo, malo se družimo, ali najvažnije je što nam sve to pomaže da ostanemo aktivni. Ako samo sedite i ništa ne radite, brzo propadate. U našim godinama od ključne je važnosti biti u pokretu. Ipak, ovogodišnje vrućine su zaista ekstremne i dugo traju. Ranije mi sunce nije toliko smetalo, ali sada moramo biti oprezni. Zato na terene dolazimo rano ujutru, dok još ima dovoljno hlada. Preko dana treba malo i odmoriti kako bi se sačuvala snaga za aktivnosti. U svakom slučaju, sve ovo je odlično za naše godine – kaže Evica.

Kao iskusan kapiten i dugogodišnji penzioner, Evica ima jasnu poruku za svoje vršnjake.

– Savetujem svima da budu aktivni, a ne da sede kod kuće i retko izlaze. Naravno, treba biti pametan i birati rane jutarnje ili kasne večernje sate za šetnju. Niko ne mora da se bavi napornim sportom. Svako treba da pronađe aktivnost koja odgovara njegovim mogućnostima – kaže Evica.

Slađana Aničić Ilić