(ФОТО) НИ ВРУЋИНА НЕ МОЖЕ ДА ИХ ЗАУСТАВИ! Новосадски пензионери рано ујутру тренирају на Лиману, а ускоро их чекају нова такмичења и медаље

Милка Делић, координаторка Спортске секције Градске организације пензионера (ГОП) Нови Сад, коју смо затекли на отвореним теренима на Лиману, каже за „Дневник” да се екипа окупља већ у осам сати ујутру како би избегла велике врућине.

– Лето је, а нама су у току озбиљне припреме. Желели смо да тренирамо на Кеју, али је превруће. Зато смо пронашли дебелу хладовину на терену иза Лиманске пијаце. Састајемо се рано ујутру и ту имамо одличне услове за кошарку, фудбал и брзо ходање. Четвртак нам је резервисан за пикадо у нашем Клубу на Тргу младенаца, где играмо и шах. Тренирамо буквално сваког дана – каже Делић.

Пензионере Новог Сада ускоро очекују велики спортски изазови за које се вредно припремају. Већ 10. августа путују на такмичење у Зрењанин. Потом ће, 1. септембра, бити домаћини и организатори Покрајинског такмичења на СПЕНС-у.

– Реч је о квалификацијама за Пензионерску олимпијаду у Врњачкој Бањи. Наша екипа броји петоро активних такмичара. Правила налажу да у тиму буду и жене и мушкарци, а сваки такмичар може да наступи у три дисциплине. Тренутно у секцији имамо око десет активних чланова, али мој циљ је да анимирам што више људи. Желимо да нам се обезбеди сала како би већи број старијих суграђана могао да нам се прикључи током целе године – прича наша саговорница.

Милка истиче да се у екипи тачно зна ко је у чему најбољи, али да је коначан пласман мање важан од онога што спорт доноси и телу и духу.

– Сви су у нечему добри. Моје дисциплине су шутирање пенала и брзо ходање. Неко је у нечему бољи, неко слабији, па ће резултати на крају одлучити ко ће у којој дисциплини наступити. Ипак, такмичење дође и прође. Није оно најважније. Најважније је бити активан – каже она.

Иза Милкине ведрине и борбености крије се и лична прича о превазилажењу најтежих животних тренутака кроз покрет и дружење.

– Пре пет година преминуо ми је супруг. У исто време оставила сам и цигарете. Најгора ствар која човеку тада може да се догоди јесте апатија и затварање у четири зида. Одлучила сам да изађем из куће. Почела сам да шетам, једно време сам ишла и на салсу, али ми је то временом постало скупо. Тада сам схватила колико кретање доноси позитивну енергију и зато старијима саветујем да физичку активност схвате као обавезу. Данас пуним 69 година, а међу нама има и људи који су десетак година старији од мене, а активнији су, долазе на дружења, уживају у музици и игри. Мој циљ је да нас буде бар тридесет који смо стално активни. Најважније је победити апатију и уживати у животу – поручује Милка Делић.

Младен Бороја бициклом стиже на сваки тренинг, а за наше новине каже да се раније бавио спортом. 

- Када сам отишао у пензију, решио сам да се поново активирам. Постао сам члан Клуба „Бранко Ћопић“, који ради при Геронтолошком центру Нови Сад. Тамо сам видео да постоје ове спортске игре и одмах сам се укључио. Једноставно, волим да се такмичим. То је прелепо, али и заразно – каже уз осмех Младен Бороја (71), члан спортске секције.

Младен је у инвалидској пензији већ шест година. Иако је имао озбиљних здравствених проблема са панкреасом, због којих је и престао да ради, његов спортски дух остао је несломив.

– На тренинге у Нови Сад долазим из Футога бициклом, а њиме се и враћам. Вожња је одлична за здравље, али за ову релацију човек мора да има снаге и кондиције. Поред тога што редовно тренирам, радим и приватно како бих допунио кућни буџет. Никада се не предајем – каже наш саговорник.

Када је реч о дисциплинама, Младен је свестран спортиста, али признаје да је према себи увек строг.

– Најбољи сам у кошарци, фудбалу и пикаду, а однедавно тренирам и шах. Такмичар сам у души и увек мислим да могу боље. Тежим што бољем резултату, а тешко је достићи максимум без озбиљног рада. Зато свим пензионерима поручујем: ако неко мисли да ће доћи у секцију само да би прекратио време – то не иде тако. Мора озбиљно да се вежба и тренира – вели наш саговорник.

За Младена и његове клупске колеге већ су иза њих значајни успеси, а амбиције за наредни период су велике.

– Прошле године остварили смо сјајне резултате – освојили смо треће место на Покрајинском такмичењу, а били смо први на првенству у Врбасу – каже Младен Бороја.

Евица Стојић тренира у осмој деценији, а као млада је волела спорт. 

- Тренирала сам рукомет и трчање, додуше не професионално, али спортски дух је остао у мени. Зато сам се, чим се указала прилика, прикључила спортској секцији при Геронтолошком центру. Данас сам капитен екипе за све спортове. Такмичимо се у пикаду, кошарци, фудбалу, алкама, плочицама и многим другим дисциплинама. Овде, у Лиманском парку, окупили смо се како бисмо заједно тренирали за предстојеће пензионерске сусрете – поносно истиче Евица Стојић (74).

Она је у пензији већ 26 година, али за њу пасиван живот не постоји. У спортским активностима пронашла је савршен баланс између физичког здравља и богатог друштвеног живота.

– Пронашла сам се у овоме, баш као и мој колега Бороја. Мало тренирамо, мало се дружимо, али најважније је што нам све то помаже да останемо активни. Ако само седите и ништа не радите, брзо пропадате. У нашим годинама од кључне је важности бити у покрету. Ипак, овогодишње врућине су заиста екстремне и дуго трају. Раније ми сунце није толико сметало, али сада морамо бити опрезни. Зато на терене долазимо рано ујутру, док још има довољно хлада. Преко дана треба мало и одморити како би се сачувала снага за активности. У сваком случају, све ово је одлично за наше године – каже Евица.

Као искусан капитен и дугогодишњи пензионер, Евица има јасну поруку за своје вршњаке.

– Саветујем свима да буду активни, а не да седе код куће и ретко излазе. Наравно, треба бити паметан и бирати ране јутарње или касне вечерње сате за шетњу. Нико не мора да се бави напорним спортом. Свако треба да пронађе активност која одговара његовим могућностима – каже Евица.

Слађана Аничић Илић