NAJSTARIJA KUĆA U CENTRU ZRENJANINA Preživela veliki požar koji je opustošio najuže gradsko jezgro
Kuća Živka Vukova, koja je kategorizovana kao spomenik kulture, smatra se najstarijom sačuvanom kućom u najužem jezgru Zrenjanina i jednom od retkih koja je ostala posle velikog požara iz 1807. godine.
Građevina smeštena u ulici Kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića 49, podignuta je krajem 18. veka u stilu baroka. Taj podatak potvrđuje i gruntovna karta Velikog Bečkereka iz 1793. godine na kojoj su ucrtani gabariti kuće isti kao i na savremenim planovima.
Njen projektant je nepoznat, baš kao i prvi vlasnik, pa je nazvana po gazdi koji se prvi put pominje u drugoj polovini 19. veka.
“Kuća Živka Vukova je, pored pravoslavnih crkava, jedina stambena zgrada iz perioda baroka. Ne zna se precizno ko ju je i kada podigao, a prvi zapisi o vlasnicima kuće, trgovačkoj porodici Vukov, datiraju tek iz sedamdesetih godina 19. veka”, objašnjavaju u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin.
Kako navode u ovoj ustanovi, kuća ima odlike barokne stambene gradnje koje se ogledaju u uskom frontu, strogoj simetriji i visokom strmom krovu. Iako je kasnije prepravljena preoblikovanjem fasade, njen sklop dokumentuje nestali barokni arhitektonski fond. Kasnijim prepravkama devastirana je uklanjanjem ograde balkona.
“Jedini dokumentacioni izvor o prvobitnom izgledu kuće su fotografije načinjene krajem 19. i početkom 20. veka, na kojima se vidi da je fasada bila jednostavne dekoracije tipične za period baroka. Ulični prozori su bili dvokrilni, a svi otvori u prizemlju bili su zaštićeni drvenim ili metalnim oknima. U podrum se ulazi sa ulice što predstavlja nesvakidašnje rešenje”, kažu u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin.
Građevini je u više navrata menjan izgled: u drugoj polovini 19. veka dograđen je balkon, a početkom 20. veka ugrađeni su veći prozori T profila. Pojednostavljena je fasadna dekoracija i izmenjeno prizemlje ugradnjom većih izloga. Od malterske plastike sačuvani su potkrovni venac i pravougaone lizene iznad prozora.
“Krov je do 2004. bio pokriven biber crepom, ali je prilikom obnove krovne konstrukcije postavljen običan crep bez saglasnosti Zavoda. Na dvorišnom krilu su izmenjeni prozorski otvori čime je taj deo kuće devastiran”, ističu u pomenutom Zavodu.
Restauratorski radovi na fasadi obavljeni su 2007. godine.
“Prozori su bili u lošem stanju, te smo se saglasili da se zamene novim koji će ponoviti raniju podelu na šest polja. Zbog neravne fasade i blizine prozora balkonskoj ogradi, prozorski okviri nisu vraćeni. Iznad prozora, umesto pravougaonih lizena, postavljene su arhitravne grede na konzolama. S obzirom na to da u trenutku radova nismo posedovali fotografiju sa izgledom originalne balkonske ograde, dali smo investitoru da osmisli izgled ograde i stilski je uklopi sa originalnim konzolama”, naglašavaju u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin.
Projekat “Dvorci i velelepna zdanja Vojvodine – raskošni čuvari istorije“ realizuje Dnevnik Vojvodina press doo, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajedicama. Stavovi u podržanom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.