НАЈСТАРИЈА КУЋА У ЦЕНТРУ ЗРЕЊАНИНА Преживела велики пожар који је опустошио најуже градско језгро

Грађевина смештена у улици Краља Александра Првог Карађорђевића 49, подигнута је крајем 18. века у стилу барока. Тај податак потврђује и грунтовна карта Великог Бечкерека из 1793. године на којој су уцртани габарити куће исти као и на савременим плановима. 

Њен пројектант је непознат, баш као и први власник, па је названа по газди који се први пут помиње у другој половини 19. века.

“Кућа Живка Вукова је, поред православних цркава, једина стамбена зграда из периода барока. Не зна се прецизно ко ју је и када подигао, а први записи о власницима куће, трговачкој породици Вуков, датирају тек из седамдесетих година 19. века”, објашњавају у Заводу за заштиту споменика културе Зрењанин.

Како наводе у овој установи, кућа има одлике барокне стамбене градње које се огледају у уском фронту, строгој симетрији и високом стрмом крову. Иако је касније преправлјена преобликовањем фасаде, њен склоп документује нестали барокни архитектонски фонд. Каснијим преправкама девастирана је уклањањем ограде балкона.

“Једини документациони извор о првобитном изгледу куће су фотографије начињене крајем 19. и почетком 20. века, на којима се види да је фасада била једноставне декорације типичне за период барока. Улични прозори су били двокрилни, а сви отвори у приземлју били су заштићени дрвеним или металним окнима. У подрум се улази са улице што представља несвакидашње решење”, кажу у Заводу за заштиту споменика културе Зрењанин.

Грађевини је у више наврата мењан изглед: у другој половини 19. века дограђен је балкон, а почетком 20. века уграђени су већи прозори Т профила. Поједностављена је фасадна декорација и измењено приземље уградњом већих излога. Од малтерске пластике сачувани су поткровни венац и правоугаоне лизене изнад прозора.

“Кров је до 2004. био покривен бибер црепом, али је приликом обнове кровне конструкције поставлјен обичан цреп без сагласности Завода. На дворишном крилу су измењени прозорски отвори чиме је тај део куће девастиран”, истичу у поменутом Заводу.

Рестаураторски радови на фасади обављени су 2007. године.

“Прозори су били у лошем стању, те смо се сагласили да се замене новим који ће поновити ранију поделу на шест полја. Због неравне фасаде и близине прозора балконској огради, прозорски оквири нису враћени. Изнад прозора, уместо правоугаоних лизена, поставлјене су архитравне греде на конзолама. С обзиром на то да у тренутку радова нисмо поседовали фотографију са изгледом оригиналне балконске ограде, дали смо инвеститору да осмисли изглед ограде и стилски је уклопи са оригиналним конзолама”, наглашавају у Заводу за заштиту споменика културе Зрењанин.

Пројекат “Дворци и велелепна здања Војводине – раскошни чувари историје“ реализује Дневник Војводина пресс доо, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједицама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.