REZON: Cilj ne opravdava sredstvo

Društvene mreže su potpuno uništile medije. Ne zbog brzine, nego zbog netačnosti. Sve je postalo moguće, i ništa nije istina, što bi rekao Pomerancev. Sve ono što je nekad bilo strogo zabranjeno, kao neprofesionalno, i što je predstavljalo najgore kršenje etike i uzansi novinarstva, sada je postalo mera stvari.

Posrnuće najbolje oslikavaju vesti i komentari o smrti Đure Race, oca pokojne Goranke Race, koja je stradala u padu nadstrešnice 1. novembra prošle godine. Ništa od onog što su o Raci objavili mediji koji se ne bave novinarstvom, već kreiranjem narativa o neophodnosti rušenja Vučića, pre 20 godina, ne bi moglo da se objavi čak ni u Svetu ili Zoni sumraka. A objave sa društvenih mreža mogu se ubrojati samo u brevijar srednjovekovnog nečoveštva. Umesto izraza saučešća, Racu su zasuli eskapadama mržnje. Niko ne napisa "Mir njegovoj namučenoj duši". Ali su mnogi napisali "crkao je"!

Raci nisu oprostili što je odbio da se pridruži blokadama, već je smatrao da tužilaštvo treba da istraži opciju i mogućnost da je pad nadstrešnice možda i teroristički akt. Lično, ne verujem u tu teoriju. Smatram da je u pitanju bio nerad i nemar. Ali, savestan istražitelj nijednu sumnju ne sme isključiti kao neosnovanu, pre nego što dođe do nepobitnih dokaza koji je diskredituju. Još više su mu zamerili, i zamerali što je izjavljivao da ne krivi državu za smrt ćerke, i da veruje u državne institucije.

Spin nije izum naprednjaka. I ne služe se dobro tom veštinom. Njihovi protivnici iz bivše vlasti su to radili mnogo bolje. Preko dve marketinške agencije, kontrolisali su sve medije. I s lakoćom su kreirali paralelnu stvarnost. Sećam se obmane koja je u svim medijima plasirana odmah nakon požara u "Kontrastu", u kom je u paklu vatre i dima stradalo šestoro studenata. Građani su zasuti vestima da su požar izazvale prskalice go-go igračica, koje su sa bifea zabavljale goste. Uhapšeni su i medijski osuđeni vlasnik, zakupci lokala i električar. Niko se nije zapitao, ko je diskoteci izdao dozvolu za rad? Na osnovu kojih papira? Da li je imao upotrebnu dozvolu? Ko je radio projekat električnih instalacija? Ko ga je kontrolisao? Ko je dao saglasnost da su radovi izvedeni u skladu sa projektom? A upravo tu je ležao zec istine, kog su spinom o go-go igračicama naterali u šumu laži. Ali, istina nije bila važna. Bilo je bitno da se umiri javnost.

Umesto izraza saučešća, Racu su zasuli eskapadama mržnje. Niko ne napisa „Mir njegovoj namučenoj duši”. Ali su mnogi napisali „crkao je”! Raci nisu oprostili što je odbio da se pridruži blokadama!

Posle mnogo meseci, istraga je utvrdila da za požar nisu krive razgoljene devojke, već nekvalitetni kablovi pod binom, koji su se zapalili od prevelikog električnog opterećenja. Podnete su mnoge krivične prijave protiv inspektora i drugih odgovornih službenika iz gradskih i državnih institucija. Ali su sve odbačene, u skladu sa oprobanim manirom stare vlasti, i praksom pravosuđa, koje su reformisali radi zaštite svojih interesa, i niko od nadležnih nije odgovarao. Osim električara, vlasnika i zakupca. Od prvog dana sam postavljao pitanje, zašto bi bili odgovorni samo oni? Nije njihov posao da se znaju bilo šta o električnom otporu, električnoj snazi, i drugim stvarima. To je posao projektanta, izvođača i nadzornih organa! Isto tako, stručnjaci su trebali da urade proračune i ispitivanja, koje i kakve radove treba izvesti na Železničkoj stanici. Šta treba zameniti, a šta ostaviti.

Već sam pisao, i ponoviću - nijedan političar ne projektuje i ne izvodi radove. Političari odobravaju projekte, i novac za realizaciju. Sve ostalo nije njihova odgovornost. Jer, da jeste, mnogi su se mogli pitati, gde je nestalo 19 miliona evra na gradnji Kamenice 2? I koliko je Vojvođana umrlo od tumora, plućnih i kardiovaskularnih bolesti, tokom osam godina gradnje, ovog Skadra na Bojani bivše vlasti, sadašnje opozicije? Ali, takvo pitanje bi postavili samo "zlopamtila" koja se sećaju da je objekat trebao da bude završen za 15 meseci, a da je građen od 2008. do 2016. I da je gradnja poskupela sa 16,1 na 35 miliona evra.

Ima još jedan zanimljiv dokaz novinarskog zastranjenja u ogolelu propagandu. Uoči Salajačkog doručka, koji okuplja žitelje novosadske Salajke da se uz hranu, piće i tamburašku muziku, sete starih vremena, običaja i anegdota o znamenitim Salajčanima, Tozi Veselinoviću, Đorđu Balaševiću i drugima, blokaderi su organizovali masovni protest, kome je prisustvovalo čak 12 aktivista. Vikali su. Zviždali. Nastojali da spreče održavanje manifestacije. A onda je gradonačelnik Žarko Mićin povukao izuzetan potez. Postupio je u skladu sa duhom Novog Sada i Salajke i pozvao ih da zajedno doručkuju i nazdrave. Opozicija, blokaderi i njihovi mediji, osuli su na Mićina drvlje i kamenje.

A šta je trebalo da uradi? Da se potuče sa blokaderima? Da li bi tada bio gradonačelnik po vašoj meri? Zašto vam je od pomirenja draže širenje netrpeljivosti i tenzija? Ako se nadate da će mržnja razbuktati nove proteste, izazvati nerede i nemire i da će to pomoći vašim pulenima da uzmu vlast, plan vam je užasno loš. Uz to, cilj ne opravdava sredstvo!

Milorad Bojović

Autor je stručnjak za odnose s javnošću