РЕЗОН: Циљ не оправдава средство

Друштвене мреже су потпуно уништиле медије. Не због брзине, него због нетачности. Све је постало могуће, и ништа није истина, што би рекао Померанцев. Све оно што је некад било строго забрањено, као непрофесионално, и што је представљало најгоре кршење етике и узанси новинарства, сада је постало мера ствари.

Посрнуће најбоље осликавају вести и коментари о смрти Ђуре Рaце, оца покојне Горанке Рaце, која је страдала у паду надстрешнице 1. новембра прошле године. Ништа од оног што су о Раци објавили медији који се не баве новинарством, већ креирањем наратива о неопходности рушења Вучића, пре 20 година, не би могло да се објави чак ни у Свету или Зони сумрака. А објаве са друштвених мрежа могу се убројати само у бревијар средњовековног нечовештва. Уместо израза саучешћа, Рaцу су засули ескападама мржње. Нико не написа "Мир његовој намученој души". Али су многи написали "цркао је"!

Рaци нису опростили што је одбио да се придружи блокадама, већ је сматрао да тужилаштво треба да истражи опцију и могућност да је пад надстрешнице можда и терористички акт. Лично, не верујем у ту теорију. Сматрам да је у питању био нерад и немар. Али, савестан истражитељ ниједну сумњу не сме искључити као неосновану, пре него што дође до непобитних доказа који је дискредитују. Још више су му замерили, и замерали што је изјављивао да не криви државу за смрт ћерке, и да верује у државне институције.

Спин није изум напредњака. И не служе се добро том вештином. Њихови противници из бивше власти су то радили много боље. Преко две маркетиншке агенције, контролисали су све медије. И с лакоћом су креирали паралелну стварност. Сећам се обмане која је у свим медијима пласирана одмах након пожара у "Контрасту", у ком је у паклу ватре и дима страдало шесторо студената. Грађани су засути вестима да су пожар изазвале прскалице го-го играчица, које су са бифеа забављале госте. Ухапшени су и медијски осуђени власник, закупци локала и електричар. Нико се није запитао, ко је дискотеци издао дозволу за рад? На основу којих папира? Да ли је имао употребну дозволу? Ко је радио пројекат електричних инсталација? Ко га је контролисао? Ко је дао сагласност да су радови изведени у складу са пројектом? А управо ту је лежао зец истине, ког су спином о го-го играчицама натерали у шуму лажи. Али, истина није била важна. Било је битно да се умири јавност.

Уместо израза саучешћа, Рaцу су засули ескападама мржње. Нико не написа „Мир његовој намученој души”. Али су многи написали „цркао је”! Рaци нису опростили што је одбио да се придружи блокадама!

После много месеци, истрага је утврдила да за пожар нису криве разгољене девојке, већ неквалитетни каблови под бинoм, који су се запалили од превеликог електричног оптерећења. Поднете су многе кривичне пријаве против инспектора и других одговорних службеника из градских и државних институција. Али су све одбачене, у складу са опробаним маниром старе власти, и праксом правосуђа, које су реформисали ради заштите својих интереса, и нико од надлежних није одговарао. Осим електричара, власника и закупца. Од првог дана сам постављао питање, зашто би били одговорни само они? Није њихов посао да се знају било шта о електричном отпору, електричној снази, и другим стварима. То је посао пројектанта, извођача и надзорних органа! Исто тако, стручњаци су требали да ураде прорачуне и испитивања, које и какве радове треба извести на Железничкој станици. Шта треба заменити, а шта оставити.

Већ сам писао, и поновићу - ниједан политичар не пројектује и не изводи радове. Политичари одобравају пројекте, и новац за реализацију. Све остало није њихова одговорност. Јер, да јесте, многи су се могли питати, где је нестало 19 милиона евра на градњи Каменице 2? И колико је Војвођана умрло од тумора, плућних и кардиоваскуларних болести, током осам година градње, овог Скадра на Бојани бивше власти, садашње опозиције? Али, такво питање би поставили само "злопамтила" која се сећају да је објекат требао да буде завршен за 15 месеци, а да је грађен од 2008. до 2016. И да је градња поскупела са 16,1 на 35 милиона евра.

Има још један занимљив доказ новинарског застрањења у оголелу пропаганду. Уочи Салајачког доручка, који окупља житеље новосадске Салајке да се уз храну, пиће и тамбурашку музику, сете старих времена, обичаја и анегдота о знаменитим Салајчанима, Този Веселиновићу, Ђорђу Балашевићу и другима, блокадери су организовали масовни протест, коме је присуствовало чак 12 активиста. Викали су. Звиждали. Настојали да спрече одржавање манифестације. А онда је градоначелник Жарко Мићин повукао изузетан потез. Поступио је у складу са духом Новог Сада и Салајке и позвао их да заједно доручкују и наздраве. Опозиција, блокадери и њихови медији, осули су на Мићина дрвље и камење.

А шта је требало да уради? Да се потуче са блокадерима? Да ли би тада био градоначелник по вашој мери? Зашто вам је од помирења дражe ширење нетрпељивости и тензија? Ако се надате да ће мржња разбуктати нове протесте, изазвати нереде и немире и да ће то помоћи вашим пуленима да узму власт, план вам је ужасно лош. Уз то, циљ не оправдава средство!

Милорад Бојовић

Аутор је стручњак за односе с јавношћу