РЕЗОН: Вилијаме, хвала ти к’о брату

Пише: Милорад Бојовић

Некадашњи тутор Србије, бивши амерички амбасадор Вилијам Монтгомери није као један мој познаник противник књига. Он чита много, али се узда у чињеницу да Срби своју памет позајмљују од паметних телефона, а да сећање чувају на Гуглу. И зато не постоји већа потврда да странци стоје иза протеста и блокада од његове тврдње у интервјуу једном београдском листу да је то спонтани бунт народа. 

Мој познаник не верује у то, и сваки пут ми каже „јебале те књиге”, али књиге крију суверене, непобитне доказе да оно што се дешава у Србији последњих 10 месеци није куриозитет, нити спонтани бунт студената и грађана. 

Историја државних удара је стара колико и човечанство. Иза „мирних”, „спонтаних” протеста увек стоји интерес. Домаћих елита, или страног капитала. Владе опстају, или падају у зависности у којој мери су кооперативне у односу на глобалне центре моћи. Од када је староиндијски краљ Рама изгубио престо, преко атичке Грчке, старог Рима, средњег века, револуција и ратова у 19. и 20. веку, до данашњих успешних и неуспешних преврата. Све то сабрано је у доктринама Ције, Интелиџенс сервиса, БНД-а, и других обавештајних служби. Исто су радили у свим земљама које не желе да своје ресурсе поклоне Западу, већ желе да их задрже за себе. Од Јужне Америке, преко Африке и Азије до земаља Источног блока. 

Сценатио је увек исти. Нетачан и неажуран бирачки списак. Нетранспарентан изборни процес. Крађа гласова. Криминал и корупција. Отуђеност власти од народа. Злоупотреба ресурса. Заробљавање институција. 

Господине Монтгомери, подсетићу вас да је до 5. октобра, док Милошевић није пао, Америка исто тако тврдила да нема никакве везе с Отпором, нити с опозицијом. Да је то аутохтони отпор диктатору. Да је то органска жудња народа да се избори за демократију. Притом сте прећутали да су Милошевић, Туђман, Алија и Вук били саставни део плана растурања Југославије. Без Алијине „Исламске републике”, Вуковог „Ножа”, Туђманових „Беспућа повијесне збиљности” и Слобиног Газиместана, не би било грађанског рата.

Уважени Вилијаме памтите ли онај роковник Мајкла Кирбија, у који је, док је амбасада САД за Србију била у Будимпешти, записивао колико је коме од српских опозиционара и активиста дао кеша на руке? Је ли тај роковник донет у Београд? Јесте ли га користили при састављању српских влада? Је ли у њему била мера снисходљивости и потронства српских политичара? Или су Србију уништавали самостално? 

Је ли истина оно што је записано у вашој књизи „Кад овације утихну”, да сте око састава влада Србије ценкали као на пијаци? Је ли тачно оно што је записао ваш претходник Марк Палмер у уџбенику за обојену револуцију „Како до 2025. срушити све диктаторске режиме на свету” да је пензионисани пуковник америчке војске Роберт Хелви у Будимпешти обучавао чланове Отпора како да војне стратегије и тактике примене у рушењу Милошевића? 

Да ли вам је познато да су САД 1983. оформиле хоботницу организација за рушење влада у земљама које не сарађују са Западом? Да ли вам је познато да када нека велика сила компромитује своје организације за притисак на друге земље, то ради намерно да би сакрила њихове домаће испоставе? 

Ко сада иде у Будимпешту? Или се залагаоница у којој Срби остављају своју душу и будућност своје деце за тренутни ћар, налази другде - Загребу? Можда Бечу, или Трсту, тамо где је била вековима?

Шта кажете за тврдњу Џина Шарпа да постоји 198 метода за сигурно рушење неке владе, уколико се те методе бриживо одаберу, и ако их „обучени цивили устрајно и навелико примењују у контексту мудре стратегије и одговарајућих тактика?”

Да ли вам је познат податак да је 2002, када сте били амбасадор у Србији, у Сеулу покренута Глобална иницијатива за грађанско образовање, коју је подржало 110 влада, како би се „осигурало подучавање о основама демократског управљања” у свим основним и средњим школама у земљама широм света? Колико је српских ђака прошло кроз ту врсту „подучавања”? И да ли вам је позната доктрина САД, да је размена један од најбољих начина за индоктринацију младежи. 

- Један од најбољих алата су размене, које су могуће на свим нивоима. Посебно су важне студентске, ђачке и размене младих научних радника, јер су умови младих отворенији, а млади су претежно они који имају довољно храбрости, идеализма и жеље да за бољим животом изађу на улице - писао је Палмер. 

Је ли вам познато колико је ђака, студената, младих научника било у некој врсти образовне размене са Америком? Колико их је ишло на Work and travel? 

Да ли вам је познат податак, који наводи Палмер, да су Отпор и други опозициони кандидати - укључујући независне медије, синдикате и друге продемократске групе за „спонтану, ненасилну” револуцију добили 20 милиона долара из западних извора? 

Знам лично једног политичара аутономаша, који ми је детаљно описивао како су деведесетих, једном месечно ишли по паре у америчку амбасаду у Будимпешти. И да је један други, још познатији аутономаш, по повратку из Будимпеште с ареодрома одлазио мотором. И да је једном приликом доживео саобраћајну несрећу и тешко повредио ногу. 

Ко сада иде у Будимпешту? Или се залагаоница у којој Срби остављају своју душу и будућност своје деце за тренутни ћар, налази другде. У Загребу? Можда Бечу, или Трсту, тамо где је била вековима? 

Аутор је стручњак за односе с јавношћу