REZON: Vilijame, hvala ti k’o bratu

Piše: Milorad Bojović

Nekadašnji tutor Srbije, bivši američki ambasador Vilijam Montgomeri nije kao jedan moj poznanik protivnik knjiga. On čita mnogo, ali se uzda u činjenicu da Srbi svoju pamet pozajmljuju od pametnih telefona, a da sećanje čuvaju na Guglu. I zato ne postoji veća potvrda da stranci stoje iza protesta i blokada od njegove tvrdnje u intervjuu jednom beogradskom listu da je to spontani bunt naroda. 

Moj poznanik ne veruje u to, i svaki put mi kaže „jebale te knjige”, ali knjige kriju suverene, nepobitne dokaze da ono što se dešava u Srbiji poslednjih 10 meseci nije kuriozitet, niti spontani bunt studenata i građana. 

Istorija državnih udara je stara koliko i čovečanstvo. Iza „mirnih”, „spontanih” protesta uvek stoji interes. Domaćih elita, ili stranog kapitala. Vlade opstaju, ili padaju u zavisnosti u kojoj meri su kooperativne u odnosu na globalne centre moći. Od kada je staroindijski kralj Rama izgubio presto, preko atičke Grčke, starog Rima, srednjeg veka, revolucija i ratova u 19. i 20. veku, do današnjih uspešnih i neuspešnih prevrata. Sve to sabrano je u doktrinama Cije, Intelidžens servisa, BND-a, i drugih obaveštajnih službi. Isto su radili u svim zemljama koje ne žele da svoje resurse poklone Zapadu, već žele da ih zadrže za sebe. Od Južne Amerike, preko Afrike i Azije do zemalja Istočnog bloka. 

Scenatio je uvek isti. Netačan i neažuran birački spisak. Netransparentan izborni proces. Krađa glasova. Kriminal i korupcija. Otuđenost vlasti od naroda. Zloupotreba resursa. Zarobljavanje institucija. 

Gospodine Montgomeri, podsetiću vas da je do 5. oktobra, dok Milošević nije pao, Amerika isto tako tvrdila da nema nikakve veze s Otporom, niti s opozicijom. Da je to autohtoni otpor diktatoru. Da je to organska žudnja naroda da se izbori za demokratiju. Pritom ste prećutali da su Milošević, Tuđman, Alija i Vuk bili sastavni deo plana rasturanja Jugoslavije. Bez Alijine „Islamske republike”, Vukovog „Noža”, Tuđmanovih „Bespuća povijesne zbiljnosti” i Slobinog Gazimestana, ne bi bilo građanskog rata.

Uvaženi Vilijame pamtite li onaj rokovnik Majkla Kirbija, u koji je, dok je ambasada SAD za Srbiju bila u Budimpešti, zapisivao koliko je kome od srpskih opozicionara i aktivista dao keša na ruke? Je li taj rokovnik donet u Beograd? Jeste li ga koristili pri sastavljanju srpskih vlada? Je li u njemu bila mera snishodljivosti i potronstva srpskih političara? Ili su Srbiju uništavali samostalno? 

Je li istina ono što je zapisano u vašoj knjizi „Kad ovacije utihnu”, da ste oko sastava vlada Srbije cenkali kao na pijaci? Je li tačno ono što je zapisao vaš prethodnik Mark Palmer u udžbeniku za obojenu revoluciju „Kako do 2025. srušiti sve diktatorske režime na svetu” da je penzionisani pukovnik američke vojske Robert Helvi u Budimpešti obučavao članove Otpora kako da vojne strategije i taktike primene u rušenju Miloševića? 

Da li vam je poznato da su SAD 1983. oformile hobotnicu organizacija za rušenje vlada u zemljama koje ne sarađuju sa Zapadom? Da li vam je poznato da kada neka velika sila kompromituje svoje organizacije za pritisak na druge zemlje, to radi namerno da bi sakrila njihove domaće ispostave? 

Ko sada ide u Budimpeštu? Ili se zalagaonica u kojoj Srbi ostavljaju svoju dušu i budućnost svoje dece za trenutni ćar, nalazi drugde - Zagrebu? Možda Beču, ili Trstu, tamo gde je bila vekovima?

Šta kažete za tvrdnju Džina Šarpa da postoji 198 metoda za sigurno rušenje neke vlade, ukoliko se te metode briživo odaberu, i ako ih „obučeni civili ustrajno i naveliko primenjuju u kontekstu mudre strategije i odgovarajućih taktika?”

Da li vam je poznat podatak da je 2002, kada ste bili ambasador u Srbiji, u Seulu pokrenuta Globalna inicijativa za građansko obrazovanje, koju je podržalo 110 vlada, kako bi se „osiguralo podučavanje o osnovama demokratskog upravljanja” u svim osnovnim i srednjim školama u zemljama širom sveta? Koliko je srpskih đaka prošlo kroz tu vrstu „podučavanja”? I da li vam je poznata doktrina SAD, da je razmena jedan od najboljih načina za indoktrinaciju mladeži. 

- Jedan od najboljih alata su razmene, koje su moguće na svim nivoima. Posebno su važne studentske, đačke i razmene mladih naučnih radnika, jer su umovi mladih otvoreniji, a mladi su pretežno oni koji imaju dovoljno hrabrosti, idealizma i želje da za boljim životom izađu na ulice - pisao je Palmer. 

Je li vam poznato koliko je đaka, studenata, mladih naučnika bilo u nekoj vrsti obrazovne razmene sa Amerikom? Koliko ih je išlo na Work and travel? 

Da li vam je poznat podatak, koji navodi Palmer, da su Otpor i drugi opozicioni kandidati - uključujući nezavisne medije, sindikate i druge prodemokratske grupe za „spontanu, nenasilnu” revoluciju dobili 20 miliona dolara iz zapadnih izvora? 

Znam lično jednog političara autonomaša, koji mi je detaljno opisivao kako su devedesetih, jednom mesečno išli po pare u američku ambasadu u Budimpešti. I da je jedan drugi, još poznatiji autonomaš, po povratku iz Budimpešte s areodroma odlazio motorom. I da je jednom prilikom doživeo saobraćajnu nesreću i teško povredio nogu. 

Ko sada ide u Budimpeštu? Ili se zalagaonica u kojoj Srbi ostavljaju svoju dušu i budućnost svoje dece za trenutni ćar, nalazi drugde. U Zagrebu? Možda Beču, ili Trstu, tamo gde je bila vekovima? 

Autor je stručnjak za odnose s javnošću