KOTRLJANJE RAVNICOM: BERBA NA NAJVEĆOJ PLANTAŽI ŠIPAKA U VOJVODINI Od plodova divlje ruže lepa vajda
Nekada su na severu Banata „bake išle u šipke“, da za čaj i džem beru plodove sa samoniklih žbunova divlje ruže (Rosa Canina), a u gazdinstvu Karolja Feketea iz Novog Kneževca zasadi šipaka na 50 hektara, potvrđuju se kao dobar izbor, jer je organska proizvodnja i dorada šipka isplativ posao.
Berbu na najvećoj plantaži u Vojvodini i jednoj od najvećih u Srbiji obavlja kombajn. Kombajner Jožef Remete moćnu mašinu, kojom zajaši red žbunova, vozi lagano, najviše do pola kilometra na sat, jer je tako berba najefikasnija.
– Berbu smo počeli u pravo vreme, dve nedelje ranije u odnosu na prethodnu godinu i dobro napredujemo. U odnosu na žitni kombajn, vozeći kombajn u berbi šipaka se odmaram. Nema žurbe, mora se voziti izuzetno sporo, usklađuje se tako rad mašine naspram roda, radi kvalitetnije berbe, a dnevno se berba obavi na dva do tri hektara – objašnjava kombajner Remete.
Kombajn veoma kvalitetno obavlja berbu, jer tamo gde prođe retko gde na granama ostane poneki
crveni plod. Karolj Fekete ističe da je izuzetno zadovoljan ovogodišnjim rodom, kakav do sada nisu imali, ne samo zbog vremenskih uslova nego što su zasadi šipka podignuti pre osam godina u punoj snazi.
Domaćin ukazuje da je kod zasnivanja zasada bitan izbor sortimenta, što je iskusio upravo ove sezone, jer je rod jedino podbacio na parceli od deset hektara sa ranom sortom „laksa“, koja je dala svega 500 do 600 kilograma po hektaru, dok srednje kasne i kasne sorte dobro rađaju i u ekstremno sušnim godinama.
Kao iskusan proizvođač Fekete ovu ranu sortu nikome ne proporučuje, jer kod nas nije pogodna za rod šipka, nego najbolje služi za kalemljenje ruža. Kod podizanja zasada šipaka najveća su ulaganja, dve do tri hiljade evra po hektaru, zbog cene sadnica, ali kasnije nema većih izdataka. Prve dve godine dok zasad stasava, dok je u fazi razvoja, neophodna je međuredna obrada, zbog očuvanja vlage i zaštite od zemljišnih štetočina.
Fekete precizira da se se u organskoj proizvodnji prirodnim načinom mora boriti protiv štetočina, ne smeju zasadi da se tretiraju pesticidima, a od fungicida koristi samo bakar i sumpor, u propisanim količinama. U očuvanju i negovanju zasada insekticide i veštačko đubrivo apsolutno ne koristi.
- U našem regionu srednje kasne i kasne sorte „šmit ideal“ i „inervus“, pokazale su se izuzetno jer daju rod i preko četiri tone po hektaru. Za dve godine proređivaćemo zasad tako što će se tarupirati svaki drugi red žbunova jer se na taj način obnavljaju biljke – ukazuje Fekete.
Svake godine sve je veća zainteresovanost proizvođača i prerađivača za podizanje zasada šipaka. Prerađivači su zainteresovani za plod šipka sa područja Balkana jer je kvalitet najbolji na svetu. Na svetskom tržištu cenu diktira Čile, koji je najveći proizvođač. Kilogram šipka u svežem stanju je jedan evro, a za sušeni plod je oko 2,5 evra. Fekete izvozi samo suvi plod šipka, ali ukazuje da bi ako bi se upustio u preradu ostvarivao duplo veći prihod, ali za sada nema nameru da se u to upušta.
Grubo prečišćeni plodovi idu na sušenje u tri podne sušare
Posle berbe na njivi šipak ide u Feketov pogon „Rosaprodukt“, gde se selekcionišu sveži plodovi, koji prelaze preko vibrosita gde se odvajaju veće grančice koje u berbi kombjn polomi. Tako grubo prečišćeni plodovi idu na sušenje, a i tu su specijalni zahtevi, kada se radi o organskoj proizvodnji.
Sušenje se obavlja u tri podne sušare površine 60 kvadratnih metara, za koje su izvori energije pelet i drvo. Pri sušenju je važno da se vlaga koja je kod šipka u svežem stanju oko 40 posto spusti na devet odsto. Posle sušenja plodovi idu na doradu, gde se na liniji odvajaju preostale sitnije grančice i peteljke sa ploda. Fekete dodaje da je bitno da sušeni plod dugo ne stoji nego da odmah ide na preradu, pakuju se u vreće od 25 kilograma i isporučuju kupcima u Austriji i Nemačkoj. Jedan manji deo roda preradi se u kašu za lokalno tržište, pa je domaćicama mnogo lakše da spravljaju džem od šipaka.
