КОТРЉАЊЕ РАВНИЦОМ: БЕРБА НА НАЈВЕЋОЈ ПЛАНТАЖИ ШИПАКА У ВОЈВОДИНИ Од плодова дивље руже лепа вајда

Бербу на највећој плантажи у Војводини и једној од највећих у Србији обавља комбајн. Комбајнер Јожеф Ремете моћну машину, којом зајаши ред жбунова, вози лагано, највише до пола километра на сат, јер је тако берба најефикаснија. 

– Бербу смо почели у право време, две недеље раније у односу на претходну годину и добро напредујемо. У односу на житни комбајн, возећи комбајн у берби шипака се одмарам. Нема журбе, мора се возити изузетно споро, усклађује се тако рад машине наспрам рода, ради квалитетније бербе, а дневно се берба обави на два до три хектара – објашњава комбајнер Ремете. 

Комбајн веома квалитетно обавља бербу, јер тамо где прође ретко где на гранама остане понеки

црвени плод. Карољ Фекете истиче да је изузетно задовољан овогодишњим родом, какав до сада нису имали, не само због временских услова него што су засади шипка подигнути пре осам година  у пуној снази.

Домаћин указује да је код заснивања засада битан избор сортимента, што је искусио управо ове сезоне, јер је род једино подбацио на парцели од десет хектара са раном сортом „лакса“, која је дала свега 500 до 600 килограма по хектару, док средње касне и касне сорте добро рађају и у екстремно сушним годинама.

Као искусан произвођач Фекете  ову рану сорту никоме не пропоручује, јер код нас није погодна за род шипка, него најбоље служи за калемљење ружа. Код подизања засада шипака највећа су улагања, две до три хиљаде евра по хектару, због цене садница, али касније нема већих издатака. Прве две године док засад стасава, док је у фази развоја, неопходна је међуредна обрада, због очувања влаге и заштите од земљишних штеточина. 

Фекете прецизира да се се у органској производњи природним начином мора борити против штеточина, не смеју засади да се третирају пестицидима, а од фунгицида користи само бакар и сумпор, у прописаним количинама. У очувању и неговању засада инсектициде и вештачко ђубриво апсолутно не користи.

 - У нашем региону средње касне и касне сорте „шмит идеал“ и „инервус“, показале су се изузетно јер дају род и преко четири тоне по хектару. За две године проређиваћемо засад тако што ће се тарупирати сваки други ред жбунова јер се на тај начин обнављају биљке – указује Фекете.

Сваке године све је већа заинтересованост произвођача и прерађивача за подизање засада шипака. Прерађивачи су заинтересовани за плод шипка са подручја Балкана јер је квалитет најбољи на свету. На светском тржишту цену диктира Чиле, који је највећи произвођач. Килограм шипка у свежем стању је један евро, а за сушени плод је око 2,5 евра. Фекете извози само суви плод шипка, али указује да би ако би се упустио у прераду остваривао дупло већи приход, али за сада нема намеру да се у то упушта. 

Грубо пречишћени плодови иду на сушење у три подне сушаре

После бербе на њиви шипак иде у Фекетов погон „Росапродукт“, где се  селекционишу свежи плодови, који прелазе преко вибросита где се одвајају веће гранчице које у берби комбјн поломи. Тако грубо пречишћени плодови иду на сушење, а и ту су специјални захтеви, када се ради о органској производњи. 

Сушење се обавља у три подне сушаре површине 60 квадратних метара, за које су извори енергије пелет и дрво. При сушењу је важно да се влага која је код шипка у свежем стању око 40 посто спусти на девет одсто. После сушења плодови иду на дораду, где се на линији одвајају преостале ситније гранчице и петељке са плода. Фекете додаје да је битно да сушени плод дуго не стоји него да одмах иде на прераду, пакују се у вреће од 25 килограма и испоручују купцима у Аустрији и Немачкој. Један мањи део рода преради се у кашу за локално тржиште, па је домаћицама много лакше да справљају џем од шипака.