PSIHOLOG OTKRIVA Ako dete kaže: „Drugari me više ne vole”, može mu pomoći ovakav roditeljski pristup
Kada dete dođe kući sa suzama u očima i kaže da ga drugari više „ne vole“, roditeljsko srce se slama. Nema te odrasle osobe koja u tom trenutku ne oseti bes, tugu i nemoć, a opet, dete ne traži naše rešenje, već razumevanje.
O tome kako da reagujemo kada dete doživi odbacivanje od vršnjaka, govorila je Nikolina Milosavljević, dečiji psiholog, psihoterapeut i praktičar terapije igrom, koja je pre svega – mama dva anđela.
Nikolina svakodnevno pomaže roditeljima da bolje razumeju sebe i svoju decu. Kroz svoj rad podučava i odrasle i najmlađe kako da budu psihički snažniji, iskreniji prema sebi, ali i optimistični, čak i kada život nije onakav kakav bismo želeli.
„Dete koje doživi odbacivanje ne treba da se menja da bi bilo prihvaćeno. Potrebno je da nauči da njegova vrednost ne zavisi od tuđeg ponašanja“, ističe Nikolina.
Upravo zato, ona je podelila pet ključnih rečenica i smernica koje svaki roditelj može da primeni u ovakvim situacijama — kako bi dete osetilo razumevanje, sigurnost i podršku.
1. Validirajte osećanja
„Razumem da te boli. Imaš pravo da se osećaš tužno, zbunjeno ili ljuto.“
Deca moraju da znaju da su njihova osećanja dozvoljena i važna. Kada roditelj imenuje ono što dete oseća, šalje mu poruku da je sve to u redu i da ne mora da potiskuje tugu ili sram.
2. Podsetite dete da ono nije problem
„To što su te isključili ne znači da s tobom nešto nije u redu.“
Važno je da dete nauči da razdvoji tuđe ponašanje od sopstvene vrednosti. Odbacivanje ne govori o njemu — već o drugoj strani i njihovim razlozima koje često ni sami ne razumeju.
3. Ohrabrite ga da priča
„Uvek možeš da mi kažeš kada se osećaš povređeno. Ja sam tu da te saslušam.“
Otvorena komunikacija je ključ emocionalne sigurnosti. Kad dete zna da može da dođe kod roditelja bez straha od osude, ono dobija osećaj da nije samo i da ima kome da se poveri.
4. Učite ga da postavi granice
„Ako neko ne želi da bude s tobom, to ne znači da ti moraš da ćutiš.“
Dete ima pravo da se zauzme za sebe — mirno, ali jasno. Postavljanje granica ne znači agresiju, već samopoštovanje. Na taj način uči kako da ne dozvoli da ga neko ponizi ili povredi.
5. Pomozite mu da pronađe podršku
„Postoje ljudi koji te vide, poštuju i žele da budu uz tebe.“
Roditelji treba da podsete dete da pripadnost ne dolazi samo od jedne grupe. Postoje i drugi prijatelji, odrasli, rođaci, učitelji, ljudi koji ga vole i prihvataju onakvo kakvo jeste.
Na kraju, Nikolina podseća i nas odrasle:
„Imamo odgovornost da vidimo dete i da ga zaštitimo, naročito onda kada ga drugi isključe.“
Jer dete koje se danas oseti odbijeno, sutra može postati osoba koja se povlači iz odnosa, sumnja u sebe i boji se bliskosti. Na nama je da mu pokažemo da ne mora da se menja da bi bilo voljeno — već da je dovoljno takvo kakvo jeste.
