ПСИХОЛОГ ОТКРИВА Ако дете каже: „Другари ме више не воле”, може му помоћи овакав родитељски приступ
Када дете дође кући са сузама у очима и каже да га другари више „не воле“, родитељско срце се слама. Нема те одрасле особе која у том тренутку не осети бес, тугу и немоћ, а опет, дете не тражи наше решење, већ разумевање.
О томе како да реагујемо када дете доживи одбацивање од вршњака, говорила је Николина Милосављевић, дечији психолог, психотерапеут и практичар терапије игром, која је пре свега – мама два анђела.
Николина свакодневно помаже родитељима да боље разумеју себе и своју децу. Кроз свој рад подучава и одрасле и најмлађе како да буду психички снажнији, искренији према себи, али и оптимистични, чак и када живот није онакав какав бисмо желели.
„Дете које доживи одбацивање не треба да се мења да би било прихваћено. Потребно је да научи да његова вредност не зависи од туђег понашања“, истиче Николина.
Управо зато, она је поделила пет кључних реченица и смерница које сваки родитељ може да примени у оваквим ситуацијама — како би дете осетило разумевање, сигурност и подршку.
1. Валидирајте осећања
„Разумем да те боли. Имаш право да се осећаш тужно, збуњено или љуто.“
Деца морају да знају да су њихова осећања дозвољена и важна. Када родитељ именује оно што дете осећа, шаље му поруку да је све то у реду и да не мора да потискује тугу или срам.
2. Подсетите дете да оно није проблем
„То што су те искључили не значи да с тобом нешто није у реду.“
Важно је да дете научи да раздвоји туђе понашање од сопствене вредности. Одбацивање не говори о њему — већ о другој страни и њиховим разлозима које често ни сами не разумеју.
3. Охрабрите га да прича
„Увек можеш да ми кажеш када се осећаш повређено. Ја сам ту да те саслушам.“
Отворена комуникација је кључ емоционалне сигурности. Кад дете зна да може да дође код родитеља без страха од осуде, оно добија осећај да није само и да има коме да се повери.
4. Учите га да постави границе
„Ако неко не жели да буде с тобом, то не значи да ти мораш да ћутиш.“
Дете има право да се заузме за себе — мирно, али јасно. Постављање граница не значи агресију, већ самопоштовање. На тај начин учи како да не дозволи да га неко понизи или повреди.
5. Помозите му да пронађе подршку
„Постоје људи који те виде, поштују и желе да буду уз тебе.“
Родитељи треба да подсете дете да припадност не долази само од једне групе. Постоје и други пријатељи, одрасли, рођаци, учитељи, људи који га воле и прихватају онакво какво јесте.
На крају, Николина подсећа и нас одрасле:
„Имамо одговорност да видимо дете и да га заштитимо, нарочито онда када га други искључе.“
Јер дете које се данас осети одбијено, сутра може постати особа која се повлачи из односа, сумња у себе и боји се блискости. На нама је да му покажемо да не мора да се мења да би било вољено — већ да је довољно такво какво јесте.
