VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: Balkanska priznanja

Poznate francuske mediteranske sorte merlo, kaberne sovinjon i kaberne fran, iz čuvenog bordoovskog vinogorja u zapadnoj Francuskoj, poznata su u skoro svim vinogradarskim zemljama sveta. Zajedno daju najkompletnija crna vina sveta. Imaju širok areal gajenja. Svuda daju visok kvalitet vina, san svih globalnih vinara da se što više približe tom bordovskom idealu vinske lepote.

U Srbiji su te moćne sorte bile retki gost. Ponešto u Srbiji, u Vojvodini tek kao zalutale. U pokrajini, predodređenoj po „državnom ključu”, gajene su isključivo bele sorte. Pod vinogradima u Sremu osamdesetih godina bilo je 6.009 hektara, u Banatu 7.464 i u Bačkoj 8.307 hektara. Crnih sorti bilo je 4 posto.

U poslednjoj deceniji prošlog veka, nakon najnovijih otkrića o povoljnom uticaju vina na srce i krvne sudove dovelo je do povećane potražnje crnih vina. Interes za sadnju crnih sorti vinove loze naglo je porastao u celom svetu. Šta saditi, pitanje je koje je zateklo nespremne i vinogradare i nauku.

Posebno u krajevima u kojima su dominirale bele sorte. Nešto malo se znalo o crnom pinou, o kojem je bilo nekih iskustava u Negotinu, na Kosovu, u zemunskom „Navipu”. Merlo se već tada, pedeset godina unazad, dokazao sa svim svojim vrlinama. Najmanje se znalo o kaberneima, a bio ih je glas da, zbog kasnog sazrevanja, nisu za naše nebo i sunce. 

Imali smo svoje čedo probus, rođeno u sremskokarlovačkom Institutu 1983. u braku kadarke i kaberne sovinjona. Čamio je u kolekciji, čekao svoje vreme, ali bez ičije pomoći. Nije ga podržala ni rođena kuća. Porodične vinarije, koje su nastajale gašenjem velikih društvenih kombinata, mogle su jedino da se obrate inostranim rasadničarima i njihovim stručnjacima. 

Zadružni rasadnik VCR iz Raušeda u Italiji pokazaće se kao najbolje i najsrećnije rešenje. Lozni kalemovi stižu iz Italije, uz finansijsku pomoć države, u jednom periodu veoma ozbiljnom, i najbolje svetske crne sorte stiču svoje državljanstvo i našim vinogorjima.

Bez obzira što se u isto vreme čuju mišljenja o potrebi promocije autohtonih sorti, s kojima se baš nemamo čime podičiti, naši mladi vinogradari sve više se okreću poznatim svetskim kultivarima. I pored sve jačeg protivljenja takozvanoj šardonezaciji, merlozaciji, kaberneizaciji. Ima pri tom i velike hrabrosti i straha od neizvesnosti. Radi se o sortama koje ne poznajemo, a nema ni nauke ni stručnjaka kojima se možemo obratiti.

Tih vremena setio sam se ovih dana prateći rezultate ocenjivanja vina u Bergamu (opet Italija). Naše dobrote u čaši mogao je da okusi i oceni pre nas, na početku pomenuti poznati francuski enolog Alen Bertran. Nemajući kome da se obrati u zemlji za bilo kakav komentar o svojim vinima vinari su otkrili Bergamo u italijanskoj pokrajini Lombardiji. 

On je svakog oktobra svetski centar francuskih aristokratskih sorti merloa, kaberne sovinjona i kaberne frana i njihovih svih mogućih kupaža. Na Sajmu „Emozioni dal mondo” ili „Emocije iz sveta” svakog oktobra se ocenjuju i održavaju okrugli stolovi o merlou i kaberneima. Uzorci stižu sa svih kontinenata. 

A na ocenjivanju su pored domaćih učesnici i poznati inostrani enolozi. Tako je Alen Bertran bio u prilici da, pre ikoga od nas, stekne objektivnu ocenu o kakvoći vina koje najpoznatije svetske crne sorte nađu u našoj zemlji.

Već na prvim vrednovanjima naša vina su progovorila. Pre petnaest godina „Nedeljni ručak” pisao je o pozlaćenom Mačkovom kamerlou iz berbe 2007. godine. Iza tog imena krije se kupaža ka(bernea) i merlo(a), u kome ovo poslednje vino učestvuje sa 60 posto.

Odležavanjem godinu dana u bariku, a potom više meseci u flašama, dobijeno je vino, kako sam tada pisao, merlovske svežine, mekoće i topline i kaberneovske kičme. Nenametljivo i lako razumljivo i čitko, lepe voćnosti i izraženog potencijala. Hrast jedva da se oseti. 

Na istom ocenjivanju zlato je dobio i kaberne Mije Radovanovića iz podruma u Krnjevu. Mijini kabernei će ubrzo postati, po mom mišljenju, ubedljivo najbolje vino ove sorte u Srbiji. To ono, evo, već godinama i potvrđuje po mišljenju pravih poznavalaca i ljubitelja vina.

Sve to, davno je prorokovao na Čeneju francuski stručnjak Alen Bertran. Da Balkan zaista ljube čuvene francuske crne sorte, potvrdilo se i na upravo završenom ovogodišnjem vrednovanju u Bergamu. Samo dva vina na ocenjivanju osvojila su Veliku zlatnu medalju. Oba su iz Severne Makedonije. 

Vinarija „Kamnik”, kao šampion sa osvojena 94 boda i vinarija „Lazar” sa 93 boda. Među šest vina koja su ocenjena sa visoka 92 boda su iz vinarije „Lazar”, zatim čuvenog američkog filmskog reditelja Fransisa Forda Kopole, sremskog „Fruga” dva vina domaćina Italije i jedan češki kuve.