ВИНСКА КАРТА ПЕТРА САМАРЏИЈЕ: Балканска признања

Познате француске медитеранске сорте мерло, каберне совињон и каберне фран, из чувеног бордoовског виногорја у западној Француској, позната су у скоро свим виноградарским земљама света. Заједно дају најкомплетнија црна вина света. Имају широк ареaл гајења. Свуда дају висок квалитет вина, сан свих глобалних винара да се што више приближе том бордовском идеалу винске лепоте.

У Србији су те моћне сорте биле ретки гост. Понешто у Србији, у Војводини тек као залутале. У покрајини, предодређеној по „државном кључу”, гајене су искључиво беле сорте. Под виноградима у Срему осамдесетих година било је 6.009 хектара, у Банату 7.464 и у Бачкој 8.307 хектара. Црних сорти било је 4 посто.

У последњој деценији прошлог века, након најновијих открића о повољном утицају вина на срце и крвне судове довело је до повећане потражње црних вина. Интерес за садњу црних сорти винове лозе нагло је порастао у целом свету. Шта садити, питање је које је затекло неспремне и виноградаре и науку.

Посебно у крајевима у којима су доминирале беле сорте. Нешто мало се знало о црном пиноу, о којем је било неких искустава у Неготину, на Косову, у земунском „Навипу”. Мерло се већ тада, педесет година уназад, доказао са свим својим врлинама. Најмање се знало о кабернеима, а био их је глас да, због касног сазревања, нису за наше небо и сунце. 

Имали смо своје чедо пробус, рођено у сремскокарловачком Институту 1983. у браку кадарке и каберне совињона. Чамио је у колекцији, чекао своје време, али без ичије помоћи. Није га подржала ни рођена кућа. Породичне винарије, које су настајале гашењем великих друштвених комбината, могле су једино да се обрате иностраним расадничарима и њиховим стручњацима. 

Задружни расадник VCR из Раушеда у Италији показаће се као најбоље и најсрећније решење. Лозни калемови стижу из Италије, уз финансијску помоћ државе, у једном периоду веома озбиљном, и најбоље светске црне сорте стичу своје држављанство и нашим виногорјима.

Без обзира што се у исто време чују мишљења о потреби промоције аутохтоних сорти, с којима се баш немамо чиме подичити, наши млади виноградари све више се окрећу познатим светским култиварима. И поред све јачег противљења такозваној шардонезацији, мерлозацији, кабернеизацији. Има при том и велике храбрости и страха од неизвесности. Ради се о сортама које не познајемо, а нема ни науке ни стручњака којима се можемо обратити.

Тих времена сетио сам се ових дана пратећи резултате оцењивања вина у Бергаму (опет Италија). Наше доброте у чаши могао је да окуси и оцени пре нас, на почетку поменути познати француски енолог Ален Бертран. Немајући коме да се обрати у земљи за било какав коментар о својим винима винари су открили Бергамо у италијанској покрајини Ломбардији. 

Он је сваког октобра светски центар француских аристократских сорти мерлоа, каберне совињона и каберне франа и њихових свих могућих купажа. На Сајму „Emozioni dal mondo” или „Емоције из света” сваког октобра се оцењују и одржавају округли столови о мерлоу и кабернеима. Узорци стижу са свих континената. 

А на оцењивању су поред домаћих учесници и познати инострани енолози. Тако је Ален Бертран био у прилици да, пре икога од нас, стекне објективну оцену о каквоћи вина које најпознатије светске црне сорте нађу у нашој земљи.

Већ на првим вредновањима наша вина су проговорила. Пре петнаест година „Недељни ручак” писао је о позлаћеном Мачковом камерлоу из бербе 2007. године. Иза тог имена крије се купажа ка(бернеа) и мерло(а), у коме ово последње вино учествује са 60 посто.

Одлежавањем годину дана у барику, а потом више месеци у флашама, добијено је вино, како сам тада писао, мерловске свежине, мекоће и топлине и кабернеовске кичме. Ненаметљиво и лако разумљиво и читко, лепе воћности и израженог потенцијала. Храст једва да се осети. 

На истом оцењивању злато је добио и каберне Мије Радовановића из подрума у Крњеву. Мијини кабернеи ће убрзо постати, по мом мишљењу, убедљиво најбоље вино ове сорте у Србији. То оно, ево, већ годинама и потврђује по мишљењу правих познавалаца и љубитеља вина.

Све то, давно је пророковао на Ченеју француски стручњак Ален Бертран. Да Балкан заиста љубе чувене француске црне сорте, потврдило се и на управо завршеном овогодишњем вредновању у Бергаму. Само два вина на оцењивању освојила су Велику златну медаљу. Оба су из Северне Македоније. 

Винарија „Камник”, као шампион са освојена 94 бода и винарија „Лазар” са 93 бода. Међу шест вина која су оцењена са висока 92 бода су из винарије „Лазар”, затим чувеног америчког филмског редитеља Франсиса Форда Кополе, сремског „Фруга” два вина домаћина Италије и један чешки куве.