ЧЛАНОВИ ФК РУСАНДА У МЕЛЕНЦИМА ОБЕЛЕЖИЛИ ВЕК ПОСТОЈАЊА: Вошини ветерани оплеменили јубилеј
Могу фудбалери Русанде да изгубе утакмицу, могу и у нижи степен такмичења да се преселе...
И сузу могу да пусте због губитка бода, али фудбалски дух у Меленцима нико не може да угаси. У стогодишњој историји клуба, основаног почетком новембра давне 1925. године, смењивале су се генерације младих људи инспирисаних заветом који им је у аманет оставила прва генерација играча, са Бошком Вребаловом на челу, касније лекаром чије име с поносом носи и зрењанински Дом здравља, учесником НОБ-а и народним херојем, којим се следбенице поносе.
Спортски дух у Меленцима, фудбалским зовом саткан, оплеменио је њихове истомишљенике који су у госте пристизали из свих војвођанских општина, док се Русандина фудбалска клацкалица кретала из степена у степен такмичења, до Војвођанске лиге и натраг у подручну и тако до данас, када су се ветерани Војводине одазвали позиву стогодишњака да му увеличају јубилеј за понос.
– Указали сте нам част тиме што сте између толико различитих могућности позвали нас да заједнички обележимо редак јубилеј вашег клуба – рекао је, на пригодној свечаности, председник Секције ветерана ФК Војводина Миладин Пураћ. – Подсетићу да су дрес Војводине носили двојица изузетних спортсмена Мирослав Ћурчић и Сретан Васић, који су у Русандином дресу стекли своје фудбалско име и презиме. Нека им је вечна слава.
У својим узорима који су стизали и до клубова елитног такмичења, попут Ивице Миливојева, Мирослава Ћурчића, Милана и Синише Радишића, али и савезног судије Нестора Вранова, како је у добродошлици гостима из Новог Сада навео председник Русанде Дејан Куручев, Меленчани су увек и изнова препознавали могућност позиционирања сопствених вредности на избирљивом спортском тржишту.
Прихватајући Русандин позив некадашње звезде у пола белом, пола у црвеном, пријатељском утакмицом са вршњацима домаћег клуба, додали су нови у низу мотива за окупљање младих око фудбалског стожера и непролазне вредности спортских изазова. Све до садржаја „трећег полувремена“ где уз тамбураше и надалеко чувени меленачки овчији паприкаш, резултат утакмице остаје у другом плану. Али непролазна вредност духа остаје и опстаје у бити сеоског гостопримства и жеље банатског паора да опстане на постулатима које су преци кројили и неговали, остављајући их генерацијама на чување.
Русанда – Војводина 2:3
Основ извештаја сваког спортског догађаја јесте резултат, мада у сусрету ветерана Русанде и Војводине, поводом 100-годишњег јубилеја меленачког колектива, он остаје у другом плану. Ипак, да би информација са стадиона крај Бање Русанда била потпуна, навешћемо утисак да су Меленчани били бољи, али да су Новосађани победили са 3:2, головима које су постигли Белић, Врањеш и Ђокић. Двоструки стрелац за домаћине био је Миљан Миливојев.
