ВИНСКА КАРТА ПЕТРА САМАРЏИЈЕ: Зарићева лекција

Овогодишња је почела половином јула, шардонеом и траминцем, у пуном јеку била је током септембра и завршила је средином октобра. Уместо црних, што је уобичајено и логично за фрушкогорско виногорје, бербанске свечаности су и завршене бербом белих сорти. На плантажи Драгана Т. Зарића од 5,5 хектара, између Новог и Старог Хопова, брани су ћилибарни гроздови фоли бланша, уњи блана, коломбарда и клерета. 

Најпознатији представници групе култивара у Француској и Италији, одлична основа за производњу винског дестилата, односно коњака, брендија и сличних јаких алкохолних пића, су нови „мигранти” у Срему, код нас мало познати. Драган Зарић прихватио их је и засадио 2009. године. 

На плантажи од 5,5 хектара суседују им мускат фронтињан и од црних пино ноар, мерло и каберне совињон. Лозни калемови стигли су из познатог светског расадника „Рихтер” у Француској. У иришком „прогонству”, ове сорте потврдиле су да лоза има много домовина, али је добро вино, ипак, без држављанства.

Већ више од десет берби, Драган Зарић, на једној од најлепших падина Фрушке горе, бере грожђе, без обзира на климатске прилике, којим се потврђују речи, које ми је изговорио један монах да се од давнина говори „да сам лоза овде бих расла”. 

Реч је о парцели Циган (нагласак на другом слогу), на надморској висини од 203 до 220 метара. Земљиште је у педолошком смислу алувијално-делувијалног карактера - тип гајњача. Уз југозападни део винограда иде стаза којом је некада шетао Доситеј Обрадовић.

Поменуте беле сорте готово су непознате нашим виноградарима, гаји их једино Драган Зарић. Користи их највише за производњу армањака, како га зову у Гасконији у Француској. Тог типа винског дестилата производи годишње 1.600 - 2.000 литара, јачине 52 посто алкохола. 

Чува их у 500 литара новим, средње паљеним бурадима од српског храста, китњака и лужњака. Његов виноград је стога и својеврсно огледно добро за упознавање са новим сортама под нашим небом. 

Наука им у прошлости није посвећивала одговарајућу пажњу, али у новије време виноградари и винари, због климатских промена, трагају за сортама које ће се најбоље прилагодити тропским процесима.

Два најпознатија јака алкохолна пића Француске су коњак и армањак. Реч је о двема ракијама од грожђа, којима је сличан наш вињак. Производе се од винског дестилата који одређено време проводи на зрењу у храстовим бурадима. У многоме се разликују од других ракија од грожђа: брендија, лозоваче (лозе), комовице, дрожђанке...

Два најпопуларнија француска пића добијана су у прошлости дестилацијом вина сорти фоли бланш и коломбард, а данас је то ињи блан.

У нашој литератури спомиње се само ињи блан, више узгредно.  Као о сорти чије порекло је Апенинско полуострво. Гаји се у средњој Италији под именом требиано тоскано, у региону Шарент у Француској зову је сент емилион, и на југу ињи блан. У виноградарској литератури среће се под више од двадесет имена. 

Сретао сам је у многим виногорјима приморске Хрватске, највише у подрегијама Далмације. Најчешће под именом трбљан бели и куч. Свуда је изузетно родна, отпорна на гљивичне болести и рађа с високим укупним киселинама у шири. Када је сорта из Италије стигла у Шибеник, од ње је, захваљујући лепим киселинама, справљана и домаћи пенушац. 

Због изванредне родности и могућности да се резидбом и другим мерама може контролисати њена родност, а тиме и добијање квалитетних вина, у Далмацији је распрострањена након обнове виноградарства на америчким подлогама. 

Сади се и у новије доба. Чокот је бујан, родност стална и обилна. Грожђе сламнато жуто, на сунчаној страни румено, сочно. Вина питка, освежавајућа и прикладна за сљубљивање с винима којима недостаје киселине и свежине.

Под именом требиано тоскано у мањем постотку (до 15%) учествује у познатом црном кјантију у Италији.
Стручњаци сремскокарловачког Института за виноградарство и винарство дошли су до закључка да је врло осетљива на ниске температуре, истраживањем од 1981. до 1998. године.

Драган Зарић прати је од 2009. године и не дели то мишљење.
Коломбард је сорта француског југа. Даје стона вина или служи за производњу армањака и коњака.

Клерет је назив две медитеранске сорте од којих се розе практично више и не узгаја. Бела је позната и тражена. Највише на југу Француске. Одатле је пренета у остала винородна подручја, на пример у Калифорнију. Рађа редовно и богато. 

Производна оријентација зависи од тога да ли ће се користити за вина која ће досећи до 14 посто алкохола, за пенушце или специјална вина, попут вермута. Вина клерет су склона мадеризацији, па се зато прерађује с другим сортама и улази у састав розеа и црних вина, попут познатог француског шатонер-ди-пап.

Фоли бланш, француска бела сорта, чија су вина богата киселином а сиромашна алкохолом, изузетно прикладна за добијање дестилата врхунске каквоће. У Европи се, по речима Зарића, узгаја само на стотинак хектара. Драган Т. Зарић, академски сликар, дочекан у Иригу као „винар у покушају” данас је вински зналац коме се клањају и наши врхунски енолози.