VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: Zarićeva lekcija

Ovogodišnja je počela polovinom jula, šardoneom i tramincem, u punom jeku bila je tokom septembra i završila je sredinom oktobra. Umesto crnih, što je uobičajeno i logično za fruškogorsko vinogorje, berbanske svečanosti su i završene berbom belih sorti. Na plantaži Dragana T. Zarića od 5,5 hektara, između Novog i Starog Hopova, brani su ćilibarni grozdovi foli blanša, unji blana, kolombarda i klereta. 

Najpoznatiji predstavnici grupe kultivara u Francuskoj i Italiji, odlična osnova za proizvodnju vinskog destilata, odnosno konjaka, brendija i sličnih jakih alkoholnih pića, su novi „migranti” u Sremu, kod nas malo poznati. Dragan Zarić prihvatio ih je i zasadio 2009. godine. 

Na plantaži od 5,5 hektara suseduju im muskat frontinjan i od crnih pino noar, merlo i kaberne sovinjon. Lozni kalemovi stigli su iz poznatog svetskog rasadnika „Rihter” u Francuskoj. U iriškom „progonstvu”, ove sorte potvrdile su da loza ima mnogo domovina, ali je dobro vino, ipak, bez državljanstva.

Već više od deset berbi, Dragan Zarić, na jednoj od najlepših padina Fruške gore, bere grožđe, bez obzira na klimatske prilike, kojim se potvrđuju reči, koje mi je izgovorio jedan monah da se od davnina govori „da sam loza ovde bih rasla”. 

Reč je o parceli Cigan (naglasak na drugom slogu), na nadmorskoj visini od 203 do 220 metara. Zemljište je u pedološkom smislu aluvijalno-deluvijalnog karaktera - tip gajnjača. Uz jugozapadni deo vinograda ide staza kojom je nekada šetao Dositej Obradović.

Pomenute bele sorte gotovo su nepoznate našim vinogradarima, gaji ih jedino Dragan Zarić. Koristi ih najviše za proizvodnju armanjaka, kako ga zovu u Gaskoniji u Francuskoj. Tog tipa vinskog destilata proizvodi godišnje 1.600 - 2.000 litara, jačine 52 posto alkohola. 

Čuva ih u 500 litara novim, srednje paljenim buradima od srpskog hrasta, kitnjaka i lužnjaka. Njegov vinograd je stoga i svojevrsno ogledno dobro za upoznavanje sa novim sortama pod našim nebom. 

Nauka im u prošlosti nije posvećivala odgovarajuću pažnju, ali u novije vreme vinogradari i vinari, zbog klimatskih promena, tragaju za sortama koje će se najbolje prilagoditi tropskim procesima.

Dva najpoznatija jaka alkoholna pića Francuske su konjak i armanjak. Reč je o dvema rakijama od grožđa, kojima je sličan naš vinjak. Proizvode se od vinskog destilata koji određeno vreme provodi na zrenju u hrastovim buradima. U mnogome se razlikuju od drugih rakija od grožđa: brendija, lozovače (loze), komovice, drožđanke...

Dva najpopularnija francuska pića dobijana su u prošlosti destilacijom vina sorti foli blanš i kolombard, a danas je to inji blan.

U našoj literaturi spominje se samo inji blan, više uzgredno.  Kao o sorti čije poreklo je Apeninsko poluostrvo. Gaji se u srednjoj Italiji pod imenom trebiano toskano, u regionu Šarent u Francuskoj zovu je sent emilion, i na jugu inji blan. U vinogradarskoj literaturi sreće se pod više od dvadeset imena. 

Sretao sam je u mnogim vinogorjima primorske Hrvatske, najviše u podregijama Dalmacije. Najčešće pod imenom trbljan beli i kuč. Svuda je izuzetno rodna, otporna na gljivične bolesti i rađa s visokim ukupnim kiselinama u širi. Kada je sorta iz Italije stigla u Šibenik, od nje je, zahvaljujući lepim kiselinama, spravljana i domaći penušac. 

Zbog izvanredne rodnosti i mogućnosti da se rezidbom i drugim merama može kontrolisati njena rodnost, a time i dobijanje kvalitetnih vina, u Dalmaciji je rasprostranjena nakon obnove vinogradarstva na američkim podlogama. 

Sadi se i u novije doba. Čokot je bujan, rodnost stalna i obilna. Grožđe slamnato žuto, na sunčanoj strani rumeno, sočno. Vina pitka, osvežavajuća i prikladna za sljubljivanje s vinima kojima nedostaje kiseline i svežine.

Pod imenom trebiano toskano u manjem postotku (do 15%) učestvuje u poznatom crnom kjantiju u Italiji.
Stručnjaci sremskokarlovačkog Instituta za vinogradarstvo i vinarstvo došli su do zaključka da je vrlo osetljiva na niske temperature, istraživanjem od 1981. do 1998. godine.

Dragan Zarić prati je od 2009. godine i ne deli to mišljenje.
Kolombard je sorta francuskog juga. Daje stona vina ili služi za proizvodnju armanjaka i konjaka.

Kleret je naziv dve mediteranske sorte od kojih se roze praktično više i ne uzgaja. Bela je poznata i tražena. Najviše na jugu Francuske. Odatle je preneta u ostala vinorodna područja, na primer u Kaliforniju. Rađa redovno i bogato. 

Proizvodna orijentacija zavisi od toga da li će se koristiti za vina koja će doseći do 14 posto alkohola, za penušce ili specijalna vina, poput vermuta. Vina kleret su sklona maderizaciji, pa se zato prerađuje s drugim sortama i ulazi u sastav rozea i crnih vina, poput poznatog francuskog šatoner-di-pap.

Foli blanš, francuska bela sorta, čija su vina bogata kiselinom a siromašna alkoholom, izuzetno prikladna za dobijanje destilata vrhunske kakvoće. U Evropi se, po rečima Zarića, uzgaja samo na stotinak hektara. Dragan T. Zarić, akademski slikar, dočekan u Irigu kao „vinar u pokušaju” danas je vinski znalac kome se klanjaju i naši vrhunski enolozi.