O DŽEJKOBU ELORDIJU SVI PRIČAJU
PRETVORIO SE U ČUDOVIŠTE! POPULARNI ZAVODNIK iz serije „Euforija” zaigrao u NAJIŠČEKIVANIJEM FILMU pa ŠOKIRAO SVOJOM POJAVOM! DESET SATI SU MU POSTAVLJALI MASKU (VIDEO, FOTO)
Reditelj Giljermo del Toro, ovenčan „Oskarom”, a poznat po filmovima „Panov lavirint“, „Oblik vode“, „Hronos“ i „Đavolja kičma“, ostvario je svoj dugogodišnji san - doneo je na veliki ekran svoju verziju „Frankenštajna“, klasika autorke Meri Šeli, koji je već prvim danima prikazivanja prošle sedmice osvojio gledaoce na Netfliksu, gde je dostupan za gledanje.
Film su u medijima opisali kao najiščekivaniji posebno zbog činjenice da je među glavnim ulogama mlađani Džejkob Elordi, koji u ovom filmu ne igra lepuškastog sportistu ili zavodnika, na šta je uglavnom navikao publiku, već jezivo i neprepoznatljivo čudovište.
Radnja filma, naime, fokusira se na briljantnog, ali egocentričnog naučnika Viktora Frankenštajna, kojeg tumači Oskar Ajzak, koji u svom eksperimentu stvara čudovište. U adaptaciji ovog klasičnog horor-romana Elordi je ilustrovao lik stvorenja koje je zarobljeno u smrtonosnom sukobu sa svojim tvorcem - Viktorom Frankenštajnom, kojeg tumači Oskar Ajzak.
U filmu osim njih dvojice glavne uloge igraju i: Feliks Kamerer, koji igra Viktorovog brata Vilijama, Mija Got koja je ilustrovala Vilijamovu verenicu i Kristof Valc u liku Henriha Harlandera. Uz njih, tu su i: Ralf Ajneson, Lars Mikelsen, Dejvid Bredli, te Čarls Dans.
Deset sati šminkanja zbog uloge stvorenja
Australijski glumac Džejkob Elordi, koji se pod rediteljevim vođstvom preobrazio u legendarno čudovište iz priče o Frankenštajnu, istovremeno je oduševio i zapanjio javnost igrajući ovaj lik. Naime, Elordi je u filmu neprepoznatljiv, jer je na sebi nosio protetiku sastavljenu iz nekoliko delova, kojom je potpuno izgubio svoj atraktivni izgled. Zbog ove uloge svakodnevno je provodio deset sati u stolici za šminkanje, noseći čak 42 dela protetike i to od glave do pete. Bilo je neophodno osam članova ekipe da na njegovo telo postavi protetiku, koja je nanošena za potrebe snimanja čak 50 puta.
Dizajner specijalnih efekata Majk Hil objasnio je da im je cilj bio da stvorenje izgleda kao da je „izvučeno iz 19. veka, a ne iz modernog sveta“. Umesto blede, beživotne kože, Hil i del Toro odlučili su da pokažu ono što se nalazi ispod - sve vene, mišiće i šavove koji otkrivaju koliko je nesavršen taj „sastavljeni čovek“. Elordiju su pravili i veštačke proteze, kao i sočiva boje ćilibara, a fizička promena bila je toliko zahtevna da je, kako je i sam glumac rekao, počinjala onog trenutka kada bi seo u stolicu da započne transformaciju.
– Kada snimaš film poput ovog, bacaš vreme kroz prozor. Prekinuo sam da koristim sat, samo bih čekao da krenemo sa snimanjem. Nisam imao doručak, ručak ili večeru, nisam razmišljao o jutru, popodnevu, noći. Postojalo je samo jedno vreme – ispričao je nedavno za „Variety” mladi glumac.
Elordi je, kako je rekao, kada je imao slobodnog vremena, u hotelskoj sobi uvežbavao nesiguran hod i pokrete ovog stvorenja. Takođe, otkrio je da je dok je kreirao glas čudovišta koje je odigrao, slušao mongolsko pevanje iz grla. Mlada australijska zvezda je sa rediteljem imala istu viziju čudovišta: videli su ga kao nevino biće očarano svetom oko sebe, sve dok ljudi, koje sreće, ne počnu da ga muče, zlostavljaju i odbacuju, pretvarajući ga u ogorčeno i osvetoljubivo stvorenje. Del Toro je čak izjavio da je Elordija odabrao zbog njegovih očiju, koje su, kako je ocenio, pune humanosti. Džejkob Elordi, koji se planetarno proslavio ulogom u seriji „Euforija”, a oduševio gledaoce i u filmovima „Soltbern” i „Prisila”, opisao je saradnju sa del Torom kao „najintenzivnije, ali i najduhovnije iskustvo“ u karijeri.
Moderna verzija čudnog naučnika
Del Torova vizija Frankenštajna odvija se u doba Krimskog rata. Reditelj je opisao svog Frankenštajna kao „krug života i oprosta“. Film istražuje odnos između stvoritelja i stvorenog, oca i sina, ljubavi i greha.
– U jednom trenutku mislite da slušate sveca, a onda shvatite da zapravo slušate čoveka koji je izgubio dušu – rekao je Del Toro o liku doktora Frankenštajna.
Reditelj se ipak pomerio od klasičnih motiva horor-romana Meri Šeli. Odlučio je da se bavi psihološkom štetom koju roditelji nanose deci. Njegov Viktor je rezultat prezaštićujuće majke, koja umire mlada i ostavlja ga emotivno izgubljenog, i dominantnog oca, koji ga oblikuje u briljantnog, ali bezosećajnog pronalazača. Viktorova tragedija je u tome što, umesto da nauči iz sopstvenog nasilnog detinjstva, on tretira stvorenje kao nepoželjno dete.
– Uobičajena interpretacija Frankenštajna bavi se naukom koja je pošla po zlu. Ali, za mene, to je priča o ljudskom duhu. Nije upozorenje, već lekcija o opraštanju, razumevanju i slušanju drugih. Nisam se poistovećivao s Viktorom, već s čudovištem. On nije pripadao nigde - baš kao ni ja kada sam bio dečak – kazao je reditelj za američke medije.
Zanimljivo je, inače, da je sve što se u filmu može videti - od laboratorije u kojoj Viktor secira mrtva tela i stvara novi život do broda zarobljenog u ledu, koji se pojavljuje u ključnim scenama, izrađeno ručno.
„Sve u ovom filmu je stvarno, u punoj veličini i napravljeno ljudskom rukom“, rekao je režiser za „Variety“, a dizajnerka seta Tamara Deverel i kostimografkinja Kejt Hovli posvetile su mesece izradi kostima i scenografije. Samo je brod „The Horisont“ gradio tim od 120 ljudi punih šest meseci, i to do najsitnijih detalja - od kormila do brodskog zvona.
Kostimi dodaju intenzitet priči
Kako mediji pišu, za potrebe snimanja napravljeno je na hiljade kostima. Za statiste je kreirano čak 1.252 kostima, za kaskadere 53, a za glavnu glumačku postavu 68 jedinstvenih preobuka. Kostimografkinja Kejt Hovli je kostimima ispričala celu emocionalnu priču likova. Elizabet (Mija Got) nosi kreacije koje simbolizuju čistoću i prirodu, dok se njena plava haljina, sa vezom inspirisanom rendgenskim snimcima, povezuje sa motivima nauke i života. „To nije vizuelni ukras, to je pripovedanje tkaninom“, istakla je dizajnerka. Za Oskara Ajzaka, koji tumači doktora Viktora Frankenštajna, osmišljeni su kostimi od trošnog somota i tamnih tonova, koji odražavaju njegovu opsednutost i polako propadanje uma. Reditelj je prikazao tvorca čudovišta kao boemskog umetnika, inspirisanog rok zvezdama poput Dejvida Bouvija - sa pompadur frizurom, šeširom širokog oboda i dugim baršunastim kaputom.
– Zamišljao sam ga više kao umetnika nego kao naučnika. Gledao sam snimak Princa kako ide na Super Boul 2007. godine da bi probao nastup i bukvalno sam ukrao njegov hod dok izlazi na binu sa rukama na leđima – kazao je Ajzak.
Režiser Giljermo del Toro i kompozitor Aleksandr Despla stvorili su partiture koje opisuju „dušu čudovišta“. Delikatni tonovi violine, objašnjava Despla, predstavljaju unutrašnju lepotu stvorenja: „Želeli smo da publika oseti njegovu krhkost, da taj ogromni čovek ima dušu čistu poput muzike“.
Među najskupljim projektima
Sa budžetom od 120 miliona dolara, „Frankenštajn” je jedan od najskupljih Netfliksovih projekata, a sniman je isključivo na stvarnim setovima, u skladu sa Del Torovim uverenjem da digitalni efekti ne mogu zameniti pravu filmsku majstoriju.
Zanimljivo je da je za potrebe filma izgrađeno čak 119 setova. Jedan od najzahtevnijih bila je izgradnja laboratorije Viktora Frankenštajna, za koju je napravljena posebna lokacija - napušteni vodotoranj. Čak 2.830 radnih dana bilo je potrebno da se izgradi ova laboratorija, dok je konstrukcija broda izrađivana čak šest meseci.
V. Bijelić
