О ЏЕЈКОБУ ЕЛОРДИЈУ СВИ ПРИЧАЈУ
ПРЕТВОРИО СЕ У ЧУДОВИШТЕ! ПОПУЛАРНИ ЗАВОДНИК из серије „Еуфорија” заиграо у НАЈИШЧЕКИВАНИЈЕМ ФИЛМУ па ШОКИРАО СВОЈОМ ПОЈАВОМ! ДЕСЕТ САТИ СУ МУ ПОСТАВЉАЛИ МАСКУ (ВИДЕО, ФОТО)
Редитељ Гиљермо дел Торо, овенчан „Оскаром”, a познат по филмовима „Панов лавиринт“, „Облик воде“, „Хронос“ и „Ђавоља кичма“, остварио је свој дугогодишњи сан - донео је на велики екран своју верзију „Франкенштајна“, класика ауторке Мери Шели, који је већ првим данима приказивања прошле седмице освојио гледаоце на Нетфликсу, где је доступан за гледање.
Филм су у медијима описали као најишчекиванији посебно због чињенице да је међу главним улогама млађани Џејкоб Елорди, који у овом филму не игра лепушкастог спортисту или заводника, на шта је углавном навикао публику, већ језиво и непрепознатљиво чудовиште.
Радња филма, наиме, фокусира се на бриљантног, али егоцентричног научника Виктора Франкенштајна, којег тумачи Оскар Ајзак, који у свом експерименту ствара чудовиште. У адаптацији овог класичног хорор-романа Елорди је илустровао лик створења које је заробљено у смртоносном сукобу са својим творцем - Виктором Франкенштајном, којег тумачи Оскар Ајзак.
У филму осим њих двојице главне улоге играју и: Феликс Камерер, који игра Викторовог брата Вилијама, Мија Гот која је илустровала Вилијамову вереницу и Кристоф Валц у лику Хенриха Харландера. Уз њих, ту су и: Ралф Ајнесон, Ларс Микелсен, Дејвид Бредли, те Чарлс Данс.
Десет сати шминкања због улоге створења
Аустралијски глумац Џејкоб Елорди, који се под редитељевим вођством преобразио у легендарно чудовиште из приче о Франкенштајну, истовремено је одушевио и запањио јавност играјући овај лик. Наиме, Елорди је у филму непрепознатљив, јер је на себи носио протетику састављену из неколико делова, којом је потпуно изгубио свој атрактивни изглед. Због ове улоге свакодневно је проводио десет сати у столици за шминкање, носећи чак 42 дела протетике и то од главе до пете. Било је неопходно осам чланова екипе да на његово тело постави протетику, која је наношена за потребе снимања чак 50 пута.
Дизајнер специјалних ефеката Мајк Хил објаснио је да им је циљ био да створење изгледа као да је „извучено из 19. века, а не из модерног света“. Уместо бледе, беживотне коже, Хил и дел Торо одлучили су да покажу оно што се налази испод - све вене, мишиће и шавове који откривају колико је несавршен тај „састављени човек“. Елордију су правили и вештачке протезе, као и сочива боје ћилибара, а физичка промена била је толико захтевна да је, како је и сам глумац рекао, почињала оног тренутка када би сео у столицу да започне трансформацију.
– Када снимаш филм попут овог, бацаш време кроз прозор. Прекинуо сам да користим сат, само бих чекао да кренемо са снимањем. Нисам имао доручак, ручак или вечеру, нисам размишљао о јутру, поподневу, ноћи. Постојало је само једно време – испричао је недавно за „Variety” млади глумац.
Елорди је, како је рекао, када је имао слободног времена, у хотелској соби увежбавао несигуран ход и покрете овог створења. Такође, открио је да је док је креирао глас чудовишта које је одиграо, слушао монголско певање из грла. Млада аустралијска звезда је са редитељем имала исту визију чудовишта: видели су га као невино биће очарано светом око себе, све док људи, које среће, не почну да га муче, злостављају и одбацују, претварајући га у огорчено и осветољубиво створење. Дел Торо je чак изјавио да је Елордија одабрао због његових очију, које су, како је оценио, пуне хуманости. Џејкоб Елорди, који се планетарно прославио улогом у серији „Еуфорија”, а одушевио гледаоце и у филмовима „Солтберн” и „Присила”, описао је сарадњу са дел Тором као „најинтензивније, али и најдуховније искуство“ у каријери.
Модерна верзија чудног научника
Дел Торова визија Франкенштајна одвија се у доба Кримског рата. Редитељ је описао свог Франкенштајна као „круг живота и опроста“. Филм истражује однос између створитеља и створеног, оца и сина, љубави и греха.
– У једном тренутку мислите да слушате свеца, а онда схватите да заправо слушате човека који је изгубио душу – рекао је Дел Торо о лику доктора Франкенштајна.
Редитељ се ипак померио од класичних мотива хорор-романа Мери Шели. Одлучио је да се бави психолошком штетом коју родитељи наносе деци. Његов Виктор је резултат презаштићујуће мајке, која умире млада и оставља га емотивно изгубљеног, и доминантног оца, који га обликује у бриљантног, али безосећајног проналазача. Викторова трагедија је у томе што, уместо да научи из сопственог насилног детињства, он третира створење као непожељно дете.
– Уобичајена интерпретација Франкенштајна бави се науком која је пошла по злу. Али, за мене, то је прича о људском духу. Није упозорење, већ лекција о опраштању, разумевању и слушању других. Нисам се поистовећивао с Виктором, већ с чудовиштем. Он није припадао нигде - баш као ни ја када сам био дечак – казао је редитељ за америчке медије.
Занимљиво је, иначе, да је све што се у филму може видети - од лабораторије у којој Виктор сецира мртва тела и ствара нови живот до брода заробљеног у леду, који се појављује у кључним сценама, израђено ручно.
„Све у овом филму је стварно, у пуној величини и направљено људском руком“, рекао је режисер за „Variety“, а дизајнерка сета Тамара Деверел и костимографкиња Кејт Ховли посветиле су месеце изради костима и сценографије. Само је брод „The Horisont“ градио тим од 120 људи пуних шест месеци, и то до најситнијих детаља - од кормила до бродског звона.
Костими додају интензитет причи
Како медији пишу, за потребе снимања направљено је на хиљаде костима. За статисте је креирано чак 1.252 костима, за каскадере 53, а за главну глумачку поставу 68 јединствених преобука. Костимографкиња Кејт Ховли је костимима испричала целу емоционалну причу ликова. Елизабет (Мија Гот) носи креације које симболизују чистоћу и природу, док се њена плава хаљина, са везом инспирисаном рендгенским снимцима, повезује са мотивима науке и живота. „То није визуелни украс, то је приповедање тканином“, истакла је дизајнерка. За Оскара Ајзака, који тумачи доктора Виктора Франкенштајна, осмишљени су костими од трошног сомота и тамних тонова, који одражавају његову опседнутост и полако пропадање ума. Редитељ је приказао творца чудовишта као боемског уметника, инспирисаног рок звездама попут Дејвида Боувија - са помпадур фризуром, шеширом широког обода и дугим баршунастим капутом.
– Замишљао сам га више као уметника него као научника. Гледао сам снимак Принца како иде на Супер Боул 2007. године да би пробао наступ и буквално сам украо његов ход док излази на бину са рукама на леђима – казао је Ајзак.
Режисер Гиљермо дел Торо и композитор Александр Деспла створили су партитуре које описују „душу чудовишта“. Деликатни тонови виолине, објашњава Деспла, представљају унутрашњу лепоту створења: „Желели смо да публика осети његову крхкост, да тај огромни човек има душу чисту попут музике“.
Међу најскупљим пројектима
Са буџетом од 120 милиона долара, „Франкенштајн” је један од најскупљих Нетфликсових пројеката, а сниман је искључиво на стварним сетовима, у складу са Дел Торовим уверењем да дигитални ефекти не могу заменити праву филмску мајсторију.
Занимљиво је да је за потребе филма изграђено чак 119 сетова. Један од најзахтевнијих била је изградња лабораторије Виктора Франкенштајна, за коју је направљена посебна локација - напуштени водоторањ. Чак 2.830 радних дана било је потребно да се изгради ова лабораторија, док је конструкција брода израђивана чак шест месеци.
В. Бијелић
