ZAŠTO I U ŽIVOTINJSKOM SVETU ŽENKE ŽIVE DUŽE OD MUŽJAKA? Nauka otkriva odgovor koji se muškarcima neće svideti
Zašto žene žive duže od muškaraca?
Analizirajući podatke o ukupno 1.176 vrsta, istraživači su utvrdili da kod sisara 72 odsto ženki živi u proseku 13 odsto duže od mužjaka, dok kod ptica 68 odsto mužjaka nadživi ženke za oko pet odsto.
Kroz čitavu istoriju i u gotovo svim zemljama postoji jedna biološka zagonetka – žene u proseku žive duže od muškaraca.
Iako je medicinski napredak u nekim državama smanjio jaz između polova, nova studija sugeriše da ta razlika neće uskoro nestati, jer su njeni uzroci duboko ukorenjeni u evolutivnu istoriju, piše američki magazin Njuzvik.
Međunarodni tim naučnika, predvođen istraživačima sa Instituta „Maks Plank“ za evolutivnu antropologiju u Lajpcigu, u Nemačkoj, sproveo je najobuhvatniju analizu polnih razlika u životnom veku među sisarima i pticama do sada.
Analizirajući podatke o ukupno 1.176 vrsta, utvrđeno je da kod sisara 72 odsto ženki živi u proseku 13 odsto duže od mužjaka, dok kod ptica 68 odsto mužjaka nadživljava ženke za oko pet odsto.
Jedno genetsko objašnjenje, poznato kao „hipoteza heterogametskog pola“, ukazuje na razlike u polnim hromozomima. Kod sisara ženke imaju dva X hromozoma, dok mužjaci imaju jedan X i jedan Y, što ih čini heterogametskim polom.
Postoje istraživanja koja sugerišu da dva X hromozoma mogu da štite ženke od štetnih mutacija, pružajući im prednost u preživljavanju. Zanimljivo je da je kod ptica ovaj sistem obrnut - ženke su te koje su heterogametski pol.
Glavna autorka studije, Johana Štark, navela je da postoje i izuzeci. „Neke vrste pokazale su suprotan obrazac od očekivanog“, rekla je u saopštenju.
„Na primer, kod mnogih ptica grabljivica, ženke su i krupnije i dugovečnije od mužjaka. Dakle, polni hromozomi mogu biti samo deo priče.“
Reproduktivne strategije takođe imaju značajnu ulogu. Prema novoj studiji, kod poligamnih sisara u kojima je konkurencija jaka, mužjaci uglavnom umiru ranije od ženki. Sa druge strane, kod ptica - koje su obično monogamne - taj pritisak konkurencije je manji, pa mužjaci često žive duže.
Ulogu ima i roditeljska briga. U prirodi, pol koji više ulaže u podizanje potomstva – a kod sisara to je najčešće ženka - ima tendenciju da živi duže. Kod dugovečnih vrsta, poput primata, to verovatno predstavlja selektivnu prednost: ženke preživljavaju dok potomci ne postanu samostalni ili polno zreli.
Da bi procenili uticaj okoline, naučnici su analizirali i populacije u zoološkim vrtovima, gde su životinje zaštićene od predatora i teških uslova. Utvrđeno je da se razlika u dužini života smanjuje - ali ne nestaje u potpunosti.
