ЗАШТО И У ЖИВОТИЊСКОМ СВЕТУ ЖЕНКЕ ЖИВЕ ДУЖЕ ОД МУЖЈАКА? Наука открива одговор који се мушкарцима неће свидети
Зашто жене живе дуже од мушкараца?
Анализирајући податке о укупно 1.176 врста, истраживачи су утврдили да код сисара 72 одсто женки живи у просеку 13 одсто дуже од мужјака, док код птица 68 одсто мужјака надживи женке за око пет одсто.
Кроз читаву историју и у готово свим земљама постоји једна биолошка загонетка – жене у просеку живе дуже од мушкараца.
Иако је медицински напредак у неким државама смањио јаз између полова, нова студија сугерише да та разлика неће ускоро нестати, јер су њени узроци дубоко укорењени у еволутивну историју, пише амерички магазин Њузвик.
Међународни тим научника, предвођен истраживачима са Института „Макс Планк“ за еволутивну антропологију у Лајпцигу, у Немачкој, спровео је најобухватнију анализу полних разлика у животном веку међу сисарима и птицама до сада.
Анализирајући податке о укупно 1.176 врста, утврђено је да код сисара 72 одсто женки живи у просеку 13 одсто дуже од мужјака, док код птица 68 одсто мужјака надживљава женке за око пет одсто.
Једно генетско објашњење, познато као „хипотеза хетерогаметског пола“, указује на разлике у полним хромозомима. Код сисара женке имају два X хромозома, док мужјаци имају један X и један Y, што их чини хетерогаметским полом.
Постоје истраживања која сугеришу да два X хромозома могу да штите женке од штетних мутација, пружајући им предност у преживљавању. Занимљиво је да је код птица овај систем обрнут - женке су те које су хетерогаметски пол.
Главна ауторка студије, Јохана Штарк, навела је да постоје и изузеци. „Неке врсте показале су супротан образац од очекиваног“, рекла је у саопштењу.
„На пример, код многих птица грабљивица, женке су и крупније и дуговечније од мужјака. Дакле, полни хромозоми могу бити само део приче.“
Репродуктивне стратегије такође имају значајну улогу. Према новој студији, код полигамних сисара у којима је конкуренција јака, мужјаци углавном умиру раније од женки. Са друге стране, код птица - које су обично моногамне - тај притисак конкуренције је мањи, па мужјаци често живе дуже.
Улогу има и родитељска брига. У природи, пол који више улаже у подизање потомства – а код сисара то је најчешће женка - има тенденцију да живи дуже. Код дуговечних врста, попут примата, то вероватно представља селективну предност: женке преживљавају док потомци не постану самостални или полно зрели.
Да би проценили утицај околине, научници су анализирали и популације у зоолошким вртовима, где су животиње заштићене од предатора и тешких услова. Утврђено је да се разлика у дужини живота смањује - али не нестаје у потпуности.
