СРПСКА ДУГОВЕЧНОСТ ИМА СВОЈУ АДРЕСУ Не живе најдуже Београђани – овај крај држи рекорд

Иако се често претпоставља да се најдуже живи у великим градовима, пре свега због доступније здравствене заштите, статистика показује другачију слику.

Златиборски округ налази се на врху листе по очекиваном трајању живота, због чега се овај крај у медијима већ назива српском „плавом зоном“, по угледу на делове света познате по великом броју дуговечних становника. Ипак, није реч о званично проглашеној „плавој зони“, већ о поређењу заснованом на статистичким подацима.

Мушкарци најдуже живе у Бујановцу, жене у Севојну

Посматрано према полу, најдужи очекивани животни век мушкараца забележен је у Бујановцу – 76,6 година.

Када је реч о женама, на првом месту налази се Севојно, градска општина у саставу Ужица.

На супротном крају статистичке листе је Севернобанатски округ, где просечни животни век износи око 73,7 година. Разлика у односу на Златиборски округ већа је од три године.

Зашто се у појединим крајевима живи дуже

Као могући разлози за овакве разлике наводе се квалитет животне средине, доступност исправне воде за пиће, загађење ваздуха, начин исхране, физичка активност и свакодневни ниво стреса.

Планински крајеви западне и јужне Србије имају више извора, чистији ваздух и спорији начин живота, док се поједини делови Војводине годинама суочавају са проблемима квалитета воде, укључујући присуство арсена.

На дужину живота, међутим, не утиче само место становања. Важну улогу имају генетика, животне навике, здравствена заштита, материјални положај и образовање, па се статистичке разлике између крајева не могу објаснити само једним фактором.

Приче српских стогодишњака најчешће имају сличан заједнички именитељ: умереност, кретање, уређен живот, блискост са породицом и што мање непотребног стреса.

(Telegraf)