Inspirativne i opominjuće sudbine
Autorka i voditeljka emisije „Zdrava priča RTS ordinacija” Marija Popović o novom formatu: GLEDAOCE MOTIVIŠEMO DA ISTRAJU I DA SE BORE
Nekadašnja emisija „RTS ordinacija”, ovog novembra na RTS 1 dobila je obnovljeni koncept, te autorka Marija Popović predstavlja novi format „Zdrava priča RTS ordinacija”, koji nedeljom u 14 časova donosi svež pristup zdravlju i korisne savete.
Nakon godina bavljenja medicinskim temama, Marija sada otvara vrata pričama koje govore o svakodnevnom životu - našim odnosima, emocijama, navikama i izazovima koji pokazuju koliko smo zaista „zdravi”. Za „Dnevnikov” TV magazin Marija otkriva da je nova sezona posvećena inspirativnim, ali i opominjućim sudbinama. Govori i o izazovu čuvanja istine u eri društvenih mreža, kao i o tome kako se gradi poverenje sa ljudima koji u studiju govore o svojim najtežim trenucima. Sve to, kaže ona, ima samo jedan cilj, a to je da gledaoci u svakoj epizodi pronađu po jednu malu, ali važnu, zdravu priču za svoj život.
- Kao da se ona stara „u zdravom telu zdrav duh” u ovom vremenu u kome živimo menja. Kao da se u vazduhu oseća vapaj običnih ljudi da nekako sačuvaju „zdrav duh” - da bi telo moglo da ostane zdravo. Stres, pritisci, neizvesnosti, brige - sve je to što utiče na našu volju, snagu, motivaciju. Sve češće čujemo ljude da gube smisao života, da uprkos tome što imaju za koga da se bore - kao da odustaju. Brige i nemoć nekoga brže, a nekoga sporije savladaju. Sve to je bilo dovoljno da probamo da se na neko vreme okrenemo pričama koje našim gledaocima mogu da pomognu da se motivišu, da istraju i da se bore - ističe Marija na početku našeg razgovora.
Kako uspevate da pronađete meru između inspiracije i drame u pričama o porodicama sa mnogo dece, osobama sa Daunovim sindromom, teškim sudbinama i tragedijama, a da emisija nikada ne sklizne u senzacionalizam?
- Ako u sebi nosite snažan osećaj da nikada u životu u bilo kojoj situaciji „ne radite drugima ono što ne biste voleli da rade vama” onda znate meru. Znate šta je za javnost, a šta ne. Znate kada ćete neki deo ispovesti ostaviti da ostane privatnost onog sa kim razgovarate, jer su emocije kao bujica. Nose sve pred sobom. Naš zadatak kao autora je da znamo šta je od toga bitno za naše gledaoce, a šta je senzacija koja odlikuje TV stanice niskih strasti, jer je vreme koloseuma prošlo davno i nema potrebe da ga oživljavamo u savremeno doba.
Kako uspevate da ljudima u studiju pružite dovoljno sigurnosti da progovore o svojim bolestima, traumama i gubicima, a istovremeno ostanete profesionalac i kako objašnjavate da baš takve, najteže životne priče na kraju najdublje inspirišu gledaoce koji, paradoksalno, svi teže lagodnom životu?
- Već sledeća emisija pokazuje kako teške priče mogu da postanu zdrave priče za gledaoce. Govorićemo o jednoj od najopasnih pojava koje nas okružuju - saobraćaju. Na 40. godišnjicu pogibije čuvenog fudbalera Partizana Dragana Mancea u studio dolazi njegov brat da zajedno otvorimo fasciklu sa fotografijama koja nije otvorena od tragedije. Brat Goran dolazi da mlade upozori na rizike vožnje zbog koje je ostao bez najbliže osobe na svetu. U „Zdravoj priči” o zdravom odnosu prema saobraćaju govoriće i čovek koji je zbog nevezivanja pojasa ostao nepokretan. Važnu priču za publiku donosi i brat žene iz Banjaluke koja je više od 30 godina bila u komi nakon nesreće sa drugovima, a samo jedna pogrešna odluka prekinula joj je mladost. Kao opomena biće i životna drama Pančevca koji je posle pada sa motora imao skoro 30 operacija i prepun je metala, pa ga zovu Robokap. Ovo je samo jedan primer kako sagovornici mogu i zašto prihvataju da govore za „Zdravu priču - RTS ordinacije”.
Vi sebe nazivate „dugoprugašem”. Koja je bila vaša najzahtevnija profesionalna deonica - period u kojem ste morali da pokažete najveću ličnu i profesionalnu izdržljivost, o kome se javno gotovo ništa ne zna, i na koji način je upravo taj period oblikovao vaš današnji pristup poslu i ljudima?
- Čitava moja karijera je počela ulaskom na „glavni ulaz”. Niko me nije pustio na sporedni, preko terase, kroz podrum ili prozor suterena. Ovim poslom se bavim zbog gledalaca koji su to prepoznali i dali mom radu toliko poverenje da zajedno imamo snagu da zadržimo profesionalnost. Zbog unutrašnjeg zadovoljstva da moji sunarodnici pokušaju da žive kvalitetnije, bolje i zdravije i dalje imam motiv. Ako bih nabrajala šta mi se sve dešavalo tokom karijere ne bi bilo ukusno, jer ljudi ne bi mogli da veruju šta jedan autor emisije o zdravlju mora da prođe da bi opstao. Tvrdim da neprijatelji svojim potezima više urade za vas nego prijatelji.
Koliko je danas, u eri društvenih mreža i brzog sadržaja, teško zadržati televizijsku emisiju kao pouzdan izvor istine u oblasti zdravlja i života?
- Najveća prepreka da istina stigne do svih kojima je potrebna je to da često ne traže istinu, već da potvrde ono u šta veruju. Taj prostor koriste vešto oni koji prodaju robu i usluge iz ove oblasti. To sam videla spremajući godinama jednu zanimljivu rubriku „RTS ordinacije” „Istine i zablude”. Uvek je počinjalo pretraživanjem foruma i društvenih mreža kako bih videla u kakve su ljudi stvari poverovali i ponekada je to bilo zapanjujuće. Nas kao tim ohrabruje to da jedan dobar deo populacije gleda naš sadržaj na televiziji u realnom vremenu, dobar deo „vraća” kako bi pogledao, a jako važno je da je Jutjub kanal „RTS ordinacija” dobio nagradu ove kompanije i da ima masovnu gledanost - što znači da svi uzrasti gledalaca iz zemlje i regiona mogu da čuju proverene stvari.
Često ističete da se mnogi ljudi plaše pregleda jer strahuju da će im „nešto pronaći”. Koji je, iz vašeg iskustva, najjači argument ili primer iz prakse koji zaista pomaže da se taj strah prevaziđe?
- Najlepši osećaj koji jedan čovek može da ima je kada mu daju rođeno dete u ruke nakon rođenja, a drugi za njim je, čvrsto verujem, kada izađete od lekara posle rečenice: „Sve je dobro!”. Taj osećaj ne smete sebi da uskratite. S druge strane, svi oni koji nisu decenijama bili kod lekara, a oni su u ovoj zamci najviše, moraju da nađu motivaciju spolja - decu, najmilije, budućnost sa unucima. Ne da urade zbog sebe nešto dobro za zdravlje, već zbog lepe budućnosti sa onima koji ih vole.
Srbija u zamci loših navika
Koje je najopasnije toksično zdravstveno uverenje koje primećujete u javnosti danas?
- Mislim da je ovo što viđamo po društvenim mrežama neka vrsta jeftinog humora u koji je ugrađeno oduševljavanje prejedanjem i alkoholom kao svrhom postojanja. Stvaranje simbola muškosti i identiteta kroz nekontrolisano jelo i piće, bahatost na slavljima, oduševljavanje velikim, masnim porcijama i celokupno veličanje „samodestrukcije” je opasno, jer na njega „naležu” i nove generacije. Znamo da desetine hiljada ljudi u Srbiji godišnje umre od kardiovaskularnih bolesti, i žene, ne samo muškarci. To je ubedljivo najveći uzrok smrtnosti. To je zamka koja je najveća, a onda slede insulinska rezistencija kao predvorje dijabetesa, za koji ne zna mnogo ljudi da je ima.
Šta vam je roditeljstvo pomoglo da bolje prenesete u emisiji, a šta vas je televizija naučila o roditeljstvu?
- Najbolja odluka u životu mi je bila da se mlada udam i da mlada rodim dete. Danas imam još jednu „drugaricu”, koju najviše volim. Sofija ima 16 godina i sa mnom menja garderobu i šminku. Odrastanje jedne dame je veliki zadatak, ali i svakodnevna opomena da se ne pomešaju prioriteti. Karijera uvek mora biti iza zdravlja, roditeljstva, ljubavi. Televizija je kao i svaki drugi posao, ali ima jednu karakteristiku - ako pogrešite svi će videti. Takvo je i roditeljstvo - ako pogrešite svi će videti, kroz ponašanje vašeg deteta, šta ste radili.
Vi i suprug Milan Popović ste iz iste profesije, ali gradite različite autorske pristupe. Da li je bilo profesionalnih „sudara mišljenja” koji su vas odveli do važne bračne lekcije?
- Milanova ljubav su terenske priče „Zadnja kuća”, „Srbija”, „Moja dedovina”, iako je uspešno radio i osmišljavao koncepte novogodišnjih programa, emisija poput „60 najlepših narodnih pesama” i sl. S druge strane, ja sam autor za studio. Nama je to kao da radimo dve različite profesije, kojima je osnova ista - odvajanje bitnog od nebitnog. U tome je suština novinarskog rada. Da publika prigrabi ono što joj treba. Emocija ili savet. Tajna našeg uspeha je u tome što funkcionišemo „sistemom skija”- kako to zovemo. Kada jedan ima veliku prekretnicu u poslu, drugi ga prati kao zadnja skija. Onda sledi promena. Što se tiče „sudara mišljenja” nema ih mnogo, jer delimo iste životne vrednosti.
Kada pogledate sve što ste radili kroz televiziju i društvene mreže, koja je poruka ili ideja koju biste želeli da publika ponese sa sobom - ono što zaista smatrate suštinskim za zdrav i ispunjen život?
- Postavljanje životnih prioriteta kako valja, a ne kako vam baš ti mediji i društvene mreže nameću, zadatak je svakog od nas. Ako ste svi u kući zdravi pred vama je ceo svet. Ako ste složni i volite se odatle crpite snagu da na poslu budete snažni. To je preduslov da dobro radite svoj posao, budete uporni i fokusirani, a onda će doći i novac. Uspeh privlači novac, a novac niko nije stigao kad ga je jurio. Ako znate koliko vam je novca dovoljno onda ćete imati dovoljno da budete srećni, zadovoljni, da ste složni i da se volite i da sačuvate zdravlje. Ako neko ili nešto u jednoj porodici pomeša ove karte onda nastaju problemi.
Ivana Japundža
